Увоз робе из Кине у БиХ наставља да расте и за десет мјесеци ове године достигао је 1,26 милијарди КМ што је знатно више него лани, а истовремено стручњаци упозоравају да све већа зависност од кинеских производа и експанзија онлајн платформи попут "Темуа" додатно поткопавају домаће тржиште и остављају озбиљне рупе у систему контроле и наплате пореза.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), БиХ је у првих десет мјесеци ове године из Кине увезла око 294.836 тона робе вриједне 1,26 милијарди КМ. У истом периоду прошле године стигло је око 214.905 тона производа у вриједности 990,73 милиона КМ. Како наводе из УИО, највише је увезено машина, апарата и механичких уређаја, као и електротехничке опреме и дијелова, што укључује апарате за снимање и репродукцију звука, телевизијске уређаје. Само је на нуклеарне реакторе, котлове и друге механичке уређаје отишло 241,30 милиона КМ. Вриједност увезених електричних машина и опреме, заједно са аудио и видео-апаратима, износила је 225,58 милиона КМ, док је увоз жељеза и челика достигао 118,25 милиона КМ.
Међу увезеним производима нашли су се и риба и ракови, мекушци, разне прехрамбене прерађевине, те фармацеутски производи, текстил и текстилни артикли.
Предсједница Удружења грађана (ТоПеР) из Добоја Снежана Шешлија истакла је за "Глас" да је, имајући у виду популарност онлајн платформе "Тему" у БиХ, чак изненађује што увоз није и већи.
- Свакодневно велики број потрошача наручује производе, јер су стално присутне акције, а платформа има веома вјешт менаџмент. Оно што је битно јесте то колико потрошача на крају није задовољно квалитетом, као и то што многи купују без икакве провјере. Држава би требало да пружи јасније инструкције како да купци поступају у случају проблема, јер иако постоји могућност пријаве, то је веома компликована процедура - казала је Шешлија.
Она додаје да кинеске агенције, а не класични трговци, користе све недостатке домаћих прописа у области е-трговине, па преко друштвених мрежа директно долазе до крајњих купаца.
- Тржиште је потпуно отворено. Ако се овај тренд не заустави, држава би могла остати без значајног износа ПДВ-а. Они приказују само вриједност робе и тако је царине, а све друго остаје ван контроле. Увјерена сам да је најмање 40 одсто те робе непотребно или није оно што су купци наручили - навела је Шешлија.
Према њеним ријечима, у Добоју је примјетан и тренд затварања кинеских продавница, вјероватно због раста онлајн куповине.
Економиста Зоран Павловић тврди да је пораст вриједности увоза прије свега посљедица раста цијена, па и у самој Кини.
- Цијене су порасле свуда, па и у Кини, због чега је укупан обим трговинске размјене сада скупљи. Ипак, Кина је и даље један од највећих произвођача на свијету - казао је Павловић.
Он истиче да раст увоза из Кине показује и колико је важно да земље имају сопствену производњу, а не да се ослањају искључиво на увоз.
- Са друге стране, европска производња је у паду, јер је Европа ушла у рецесију, мада то не жели да призна. Кина је успјела да прилагоди производњу захтјевима тржишта, па многе њихове производе купци чак и не препознају као кинеске, већ их купују јер су интересантни и приступачни - додао је Павловић, нагласивши да је огроман бум изазвала апликација "Тему".
Кинези су, рекао је он, практично елиминисали транспортне трошкове, јер су укључени у цијену производа.
- Онлајн куповина је постала свакодневица, па и код старије популације. "Тему" је ушао агресивно на тржиште, понудио велики избор и привукао купце. Бирократије нема, то је отворено тржиште у којем се роба брзо сортира, испоручује и продаје - казао је Павловић.
ИЗВОЗ
Према подацима УИО, БиХ је за десет мјесеци ове године на кинеско тржиште извезла робу у вриједности од 26,62 милиона марака, док је у истом периоду лани пласман био тежак 43,91 милион КМ. На кинеском тржишту ове године, као и лани, највише је завршило дрва и производа од дрвета.
