Увоз воћа и поврћа у БиХ у првих шест мјесеци ове године премашио је 265 милиона КМ и повећан је за чак 12,8 одсто у односу на исти период претходне године.

У БиХ се од воћа и поврћа највише увозе банане, јабуке, парадајз, наранџе и сјеменски кромпир, а главни увозници ових производа су Турска, Хрватска, Албанија, Италија и Холандија.

Доминантно мјесто заузимају банане којих је у овом периоду увезено 26.640 тона вриједности 44,5 милиона КМ.

Слиједе јабуке којих је увезено у вриједности од 14,4 милиона КМ, парадајз (13,4 милиона КМ), наранџе (13,1 милион КМ) и сјеменски кромпир 12,5 милиона КМ.

Највише воћа и поврћа увозимо из Турске и то у вриједности преко 43 милиона марака.

Када је у питању извоз, БиХ биљежи доста скромније резултате.

Међу производима које највише извозимо доминирају смрзнуте малине којих је за пола године извезено 2.785 тона у вриједности од 19,3 милиона КМ.

Слиједе сушене и смрзнуте гљиве којих је извезено у вриједности од 8,3 милиона КМ, јабуке (2,8 милиона КМ), грах (1,9 милиона) и млади кромпир (1,6 милиона КМ).

Највише ових производа извезено је у Србију у то у вриједности од 13,3 милиона, затим у Хрватску (12 милиона КМ), Француску (5,4 милиона КМ), Швајцарску (4,5 милиона КМ), Њемачку (3,5 милиона).

У Спољнотрговинској комори БиХ за КАПИТАЛ кажу да иако БиХ располаже значајним природним ресурсима и агроеколошким условима нарочито у сегментима воћарства, сточарства, па и ратарства, подаци о спољнотрговинској размјени већ годинама јасно указују да тај потенцијал у великој мјери није искориштен.

- Увоз воћа и поврћа у првих шест мјесеци 2025. године у БиХ премашио је 265 милиона КМ, уз повећање од 12,8 одсто у односу на исти период годину раније што нам говори о великој зависности о увозним производима. Иако БиХ има препознатљиве извозне производе попут малина, гљива, јабука и шљива, извоз ипак остаје доста скромнији у односу на увоз - кажу у Спољнотрговинској комори.

Додају да ови подаци указују на потребу за додатним улагањима у овај сектор кроз већу подршку пољопривредним произвођачима, улагању у инфраструктуру и механизацију, те бољу организованост производње и ланаца снабдијевања у пољопривреди.