Албанија је једина земља на западном Балкану која је успјела да побољша статус демократије у региону и заузима 71. мјесто, док остале заостају, наводи се у Индексу демократије за прошлу годину "Интелиџенс јунита" листа "Економист".
Према наводима у индексу, у региону источне Европе, који обухвата и земље западног Балкана, само је Албанија успјела да се подигне из категорије "хибридни режим" да би постала "демократија с маном" побољшањем свог рејтинга за 0,19 одсто. Од 167 земаља, Србија је на 66. мјесту, Албанија 71, Сјеверна Македонија 78, Црна Гора 81. и БиХ 101.
- БиХ је остварила веома низак скор од 2,93 у категорији 'функционисање власти'. Остале земље у региону добиле су између пет и шест поена у истој категорији - наводи се у индексу.
Србија, која је прошле године била суочена с дјелимичним бојкотом избора, изгубила је највише поена у региону 0,19, потом Сјеверна Македонија 0,08 одсто и БиХ 0,2.
Све државе западног Балкана процијењене су у групи "демократија с маном" (Србија и Албанија) или "хибридни режими" (Сјеверна Македонија, Црна Гора и БиХ).
Иначе, индекс мјери стање демократије на основу изборног процеса и плурализма, функционисања власти, политичког учешћа, политичке културе и грађанских слобода. Земље су потом класификоване у четири категорије "пуна демократија", "демократија с маном", "хибридни режим" или "диктаторски режим".
Фарис Кочан, истраживач на Факултету политичких студија у Љубљани и експерт за европске интеграције региона, рекао да би се јако тешко могло рећи шта у суштини чини демократизацију једне земље.
- Ако бисмо рекли да је темељ владавина права, онда је та изграђена из четири стуба: медијска слобода, плурализација цивилног друштва, функционална опозиција и независно правосуђе. У суштини бисмо могли рећи да су то они најбитнији елементи који чине ниво демократизације једне демократичне земље и слободног друштва - рекао је Кочан и додао да друге опције не види него у снажнијој подршци медијима и цивилном друштву, који онда имају онај прави трансформацијски потенцијал за једно друштво, и да га унаприједе и у демократском смислу, или барем када је прича о демократизацијском потенцијалу.
Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, сматра да се стиче утисак да ЕУ прешутно прелази преко свих могућих кршења и повреда владавине права на Балкану да би тобоже сачувала привидну стабилност.
- Стабилократија је појела и демократију и владавину права. Тако је, вјерујући у искрене намјере функционера у појединим земљама да његују ЕУ вриједности, ЕУ прешутјела озбиљна кршења људских права и медијских слобода у појединим земљама, чиме је допринијела урушавању демократских вриједности у овим друштвима - сматра Топићева.
По њеном мишљењу, требало би више инсистирати код домаћих власти на неким случајевима, радити одређен јавни притисак и увести једну врсту условљавања.
- Другачије се ствари не могу покренути. Наводим примјер, ЕУ је у реформу правосуђа у БиХ уложила огромна средства и прешутно допустила да правосуђем владају политика и корупција. Иако је то свима било јасно и очито, наставили су и даље констатовати те слабости и улагати новац у реформе - закључила је Топићева.
