Живимо све лошије, показује и најновија Еуростатова статистика. У трци смо са Албанијом за најсиромашнију земљу Европе.
Према најновијим подацима Еуростата за 2024. годину, бруто домаћи производ по становнику у БиХ износи свега 35% просјека Европске уније, док је у Албанији нешто више – 37%. Али занимљив заокрет доноси показатељ стварне потрошње грађана, тзв. АИЦ (ацтуал индивидуал цонсумптион). Ту БиХ престиже Албанију са 41% просјека ЕУ, док је Албанија на 38%.
Другим ријечима, Албанија има нешто веће приходе, али БиХ троши више.
На зачељу Европе
Фото: rtvbn.com
На врху љествице налази се Луксембург са невјероватних 241% ЕУ просјека, док БиХ и Албанија остају дубоко у зони сиромаштва. Сљедећа најлошије пласирана земља унутар ЕУ је Бугарска са 66% просјека, готово двоструко више од БиХ.
Како живимо боље кад имамо мање?
Већа потрошња уз нижи БДП може бити посљедица веће дијаспоре, увозне помоћи, кредитне потрошње, сиве економије, па чак и статистичких одступања. Једно је јасно – ни БиХ ни Албанија, као ни земље региона Црна Гора, Србија, Сјеверна Македонија, налазе се далеко испод европског просјека.
Босна и Херцеговина и земље региона имају знатно ниже цијене у односу на просјек ЕУ, што донекле ублажава утицај нижих прихода и БДП-а. Ипак, нижи трошкови живота нису довољни да потпуно компензују нижи животни стандард и економску снагу ових земаља.
Фото: rtvbn.com
Фото: rtvbn.com
Такође, примјетно је и да европске економске силе настављају да се удаљавају једна од друге. Луксембург је и даље неприкосновени лидер са БДП-ом по становнику који је 142% изнад просјека ЕУ, док је Ирска на другом мјесту са 111% изнад просјека. Ове двије земље показују неупоредиво висок ниво економског развоја и животног стандарда.
Ирска, упркос високом БДП-у, биљежи знатно нижу стварну индивидуалну потрошњу, што указује на специфичности њихове економије – мултинационалне корпорације и интелектуална својина значајно подижу БДП, али не доприносе уједначеној расподјели богатства међу становништвом.
С друге стране, Бугарска, као најсиромашнија земља ЕУ, има БДП по становнику 34% испод просјека Уније, док Румунија, Летонија и Грчка такође знатно заостају. Дисперзија између најбогатијих и најсиромашнијих чланица ЕУ остаје велика, иако је током посљедњих десет година благо смањена – најбогатији су и даље око четири пута богатији од најсиромашнијих.
Ови подаци јасно показују да унутар Европе и даље постоје дубоке економске поделе које угрожавају социјалну кохезију и јединствену европску тржишну економију. Док богате земље настављају да расту и јачају свој стандард, слабије економије остају заробљене у зачараном кругу ниског раста и неједнакости.