Према резултатима Анкете о радној снази, Босна и Херцеговина је у првом кварталу ове, поредећи са крајем претходне године остала без 44.000 радника.

Како се наводи у анкети, у периоду јануар -март, радну снагу чинио је 1,401 милион особа.

- Од тога је запослених било 1,213 милиона (86,6%), док је број незапослених износио 188.000 (13,4%) - пише у анкети коју је провела Агенција за статистику БиХ.

Даље пише да је, у поређењу с посљедњим кварталом 2024. године, број запослених смањен за 3,5%, што значи да је тржиште рада изгубило око 44.000 радника.

- Истовремено, број незапослених порастао је за 12,8%. Број особа које нису укључене у радну снагу порастао је на 1,473 милиона – што је повећање од 1,4% у односу на претходни квартал. Највећи удио чине особе старије од 65 година, што указује на наставак демографског старења и раније напуштање тржишта рада - истиче се у подацима.

Тако у структури радне снаге доминирају мушкарци са 60,9% (854.000), док жене чине 39,1% (547.000).

- Највећи удио припада старосној групи од 25 до 49 година. Од укупно запослених, 87% има стални радни однос, 11,1% су самозапослени, док 1,9% чине неплаћени чланови домаћинстава. Највећи број радника запослен је у сектору услуга (59,8%), затим у индустрији и грађевинарству (32,2%), док у области пољопривреде, шумарства и рибарства ради 7% запослених - пише у подацима Агенције за статистику БиХ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да у околностима када не долази до пада економске активности, статистички обухваћене кретањем БДП-а, пад броја запослених може бити посљедица двије тенденције.

- Прва се односи на повећање броја радника који нису пријављени као посљедица раста пореских оптерећења. У ФБиХ је дошло до повећања минималне зараде без промјене пореских закона које би растеретиле послодавце. Иако је за један дио повећања дио доприноса пребачен на терет буџета Федерације, не можемо искључити да један број радника није усљед тога остао без посла или да је прешао у сиву зону - истакао је Млинаревић.

Према његовим ријечима, минималац је такође повећан и у Републици Српској, али је порески клин у Српској мањи него у Федерацији.

- Друга тенденција која може освијетлити парадокс да и када нема привредног пада дође до пада броја запослених, и то је ситуација у којој су радноинтензивне дјелатности забиљежиле пад који је компензован растом производње капитално-интензивних грана. Примјера ради, угоститељство или текстилна индустрија као радноинтензивне дјелатности и услужне индустрије су доминантно радно-интензивне гране и у случају стагнације или пада производње код њих може доћи до пада броја запослених. Ово је посебно важно нагласити ако имамо у виду да у услужним индустријама у БиХ ради око 60% од укупно запослених. За спречавање ових неповољних трендова потребно је прво утврдити узроке и трагом тога реаговати кроз мјере економске политике. Или ићи у правцу пореског растерећења и мањег опорезивања рада или помоћи секторе који губе радна мјеста на начин да створе одрживу конкурентност - објаснио је Млинаревић.