Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Настало је из времена великих историјских ломова, страдања и борбе српског народа да сачува своје огњиште, идентитет и право на опстанак на овим просторима.

На темељима жртве, истрајности и заједништва израсло је Источно Сарајево као свједочанство једног времена и народа који је, упркос страдању, остао на својој земљи.

Историју овог простора исписали су важни догађаји, ратни путеви, формирање бригада и јединица, али и личне приче људи који су носили терет времена у којем су живјели. Свака улица, спомен-обиљежје и мјесто у Источном Сарајеву чува дио тог колективног памћења.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену значајним историјским догађајима, ратним бригадама, страдању и мјестима која су обиљежила настанак и развој Источног Сарајева.

Страдање припадника Сарајевско-романијског корпуса у рејону Жепе (4. јун 1992.)

У Источној Босни, у подручју између ријеке Дрине и планинских предјела према Хан Пијеску, налази се Жепа, тихо и скровито мјесто, смјештено између брда и шума, гдје ријека вијуга и са носи сјећање које не престаје.

Жепа памти и сузе и смијех, остајући најболнија рана и трајан траг између прошлости и онога што се данас наслућује.

Почетак рата у Босни и Херцеговини 1992. године означио је тренутак након којег ништа више није било исто. Мир је постао крхак, попут порцелана који се лако ломи. У том ломљењу једног свијета, Босна и Херцеговина је ушла у године које ће остати дубоко урезане у сјећања људи, у породице и у тишине од којих се човјек никада у потпуности не опорави. Страдања су постала свакодневица, тешка, болна и мучна, остављајући иза себе празнине које вријеме не успијева да попуни.

Међу просторима у којима је боју свакодневице замијенила боја рата и војничких униформи, нашла се и Жепа.

Страдање бораца Војске Републике Српске у Жепи 4. јуна 1992. године остаће упамћено као један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала и једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Тог дана колона Сарајевско-романијског корпуса кретала се према брду Зловрх са задатком да достави храну и воду за 13 војника који су на тој коти обезбјеђивали радио-релејни. Иако је, према доступним свједочењима, постојао договор са муслиманском страном о безбједном проласку, колона је нападнута из засједе.

Напад је изведен с леђа, а живот је изгубило 45 припадника Војске Републике Српске, већином са подручја Пала.

Сјећање

У знак сјећања на погинуле борце подигнуто је спомен-обиљежје које се налази између Хан Пијеска и Рогатице, на линији између села Поджепље, Стоборани и Криваче, у близини Мјесне заједнице Жепа.

Ово мјесто данас представља трајни подсјетник на жртву бораца Војске Републике Српске и обавезу да се сјећање на њихову страдалничку судбину и ратни пут сачува од заборава.

Једна улица у Палама носи име у знак сјећања на догађај на Жепи.

СВОЈЕ ЖИВОТЕ СУ 4. 6. 1992. ГОДИНЕ ДАЛИ ЗА ЧАСТ И СЛОБОДУ СВОГ НАРОДА

БАБИЋ Д. РИСТО

БОРОВЧАНИН Р. РАДЕНКО


ВЕЉОВИЋ С. МИЛОМИР


ВЕСЕЛИНОВИЋ М. ЛАЗАР


ВЕСЕЛИНОВИЋ С. МИРОСЛАВ


ВУКАДИН К. БРАНИСЛАВ


ВУКОВИЋ М. МОМЧИЛО


ГАЦО М. НОВКО


ЈОКИЋ Н. НОВИЦА


ЈУГОВИЋ П. ДРАГО


КЛАЧАР М. ДРАГАН


КЛАЧАР М. МИЛЕ


КЛАЧАР Т. НЕДЕЉКО


КОМАДАН Р. ВАСО


КОСТОВИЋ Љ. НИКО


ЛАЗАРЕВИЋ М. ДРАГАН


ЛАЗАРЕВИЋ Ј. ДРАГОСЛАВ


ЛАЗАРЕВИЋ В. НЕБО


ЛАЗАРЕВИЋ Т. РАДОМИР


ЛОПАТИЋ С. ПЕТАР


ЛУЧИЋ С. ВУКАН


ЉЕПИЋ М. ДРАЖЕН


МАСТИЛО Ј. ТОМО


МИЛУТИНОВИЋ В. БРАНКО


МИХАЈЛОВИЋ М. НОВИЦА


МУХАРЕМОВИЋ С. НОВАК


ОКУКА М. МИЛОВАН


ПАВЛОВИЋ Б. ЗДРАВКО


ПАВЛОВИЋ Б. НЕНАД


ПАНДУРЕВИЋ С. СРЂАН


ПЕТРОНИЋ М. БРАНИСЛАВ


РАДОВИЋ М. МИРОСЛАВ


РАДОВИЋ С. ОБРЕН


РАДОЊА Д. МИРКО


САМАРЏИЈА М. ДЕЛИВОЈЕ


СИМАНИЋ Г. КОМЉЕН


СРДАНОВИЋ С. РАДОМИР


СТАНИШИЋ С. БОШКО


СТАНИШИЋ С. РАДЕНКО


СТАНИШИЋ П. РАДИСЛАВ


ТАДИЋ В. ПРЕДРАГ


ТОМИЋ Н. СТАНА


БАЈИЋ М. СЛОБОДАН


ЦЕРОВИНА Р. МЛАДЕН


ЦИЦОВИЋ Г. МИЋО