Становници југа Србије практикују несвакидашњи обичај за случај да им у кратком временском периоду умру два блиска сродника. Због вјеровања да би могла услиједити и трећа смрт, у мртвачки сандук стављају лутку и то најчешће Барбику с обзиром на то да специфичних погребних лутака за ову намјену нема.

- Умро ми је ујак из Прокупља, а недуго након тога и тетка која је живела у Војводини. Они су били рођени брат и сестра, од осморо деце колико их је имала њихова мајка. Остала браћа и сестре, који су такође у поодмаклим годинама, забринули су се да би у породици могло да дође до треће смрти, па су нам казали да успут купимо лутку и ставимо је у сандук. Нисам сујеверна, али сам одлучила да им испуним жељу за сваки случај, што бих размишљала да сам нешто крива ако неко заиста умре после ово двоје - прича једна Нишлијка која се сусрела са чудним обичајем.

Како даље објашњава, свратили су у Врбас и покушавали да нађу примјерену лутку.

- Осим беба, једино су Барбике биле у понуди. Купили смо једну и објаснили теткиној породици шта је жеља њене браће и сестара. У Војводини тај обичај није познат, они су били мало зачуђени, али су дозволили да у гроб убацимо лутку. Било како било, од тада су прошла три месеца и остали су и даље живи. Не знам да ли је то због лутке - наводи саговорница Телеграфа.

Да ово није усамљени случај потврђује Милош Ковачевић, власник радње за продају погребне опреме који каже да њихове муштерије питају за погребне лутке.

- Уколико у периоду од годину дана премине двоје из породице, њихови сродници у мртвачки сандук или у гроб стављају лутку као трећег, због веровања да би могла уследити још једна смрт ако то не учине. Ми не држимо лутке, тешко би било и приказати оправданост продаје такве робе кроз документацију па саветујемо муштерије да их купе код Кинеза, јер су тамо најјефтиније. Ни они немају специјалне лутке за ту намену, може послужити било која - каже Ковачевић.

У кинеским радњама објашњавају да углавном држе различите варијације лутака Барбика јер су највише и тражене. Међутим, како наводе, не знају да ли их муштерије купују за дјецу или за покојнике.