Блага ријеч, топли поглед и људска пажња нису старомодна вриједност, већ темељ здравих односа и доброг менталног здравља, рекла је Срни, поводом Међународног дана љубазности, психолог и породични психотерапеут Маја Савановић Зорић.
Према њеним ријечима, љубазност је некада била свакодневна навика, а данас се чини као риједак дар.
- У свијету брзине, гдје свако жури да нешто докаже, а мало ко има времена да саслуша, љубазност је постала луксуз који не бисмо смјели изгубити - рекла је она.
Психолог наводи да дјеца и старији природно носе љубазност као особину, али да је између те двије генерације често празнина.
Савановић Зорић каже да су млади заробљени у брзини, сталном поређењу, утрци за статусом и све чешће дјелују бахато.
Она истиче да је љубазност, у психолошком смислу, директно повезана с менталним здрављем, јер када смо љубазни активирамо дијелове мозга који смањују стрес и јачају осјећај повезаности.
- Луче се хормони попут допамина и окситоцина, који нас смирују, повезују и доносе осјећај смисла. Зато се након искрене гесте, осмијеха или помоћи другоме осјећамо лакше, топлије, мирније - напоменула је Савановић Зорић.
Додала је да љубазност заправо лијечи, и онога ко даје и онога ко прима.
