Благослов из Источног Сарајева: Обнавља се светиња која је на Косово "долетјела са неба"
03.03.2024. 14:21
2
ИЗВОР: sputnikportal.rs
Мјештани Новог Брда обнављају Цркву Успења Пресвете Богородице „која је пала с неба“. Њихови преци су је на рукама, у ланцу, за три дана пренијели из подножја средњевјековног града у село Бостане, да је Турци не би срушили. У једнако тешком времену на Косову и Метохији, наставили су ланац, обновом цркве повезали сва мјеста у свијету у којима Срби живе.
“Наставимо ланац” тако су мјешани Бостана и њихов парох Стево Митрић назвали акцију у којој су прикупили новац да у потпуности обнове задужбину краља Милутина у њиховом селу пренијету из предграђа средњевјековног Новог Брда када је пало под Турке, деценијама послије Косовске битке.
- Историјски подаци говоре да је 10 хиљада људи учествовало у преношењу цркве, а у народу је запамћена легенда да је црква прелетела, зато што су је људи тако брзо разградили, преместили, донели на место где је данас, у Бостану - објашњава парох.
Патријарх Павле одвајао од плате
Он додаје да је обнову велике светиње започео патријарх Павле док је био епископ рашко – призренски седамдесетих година прошлог вијека.
- Остало је запамћено да је он део својих дневница, своје плате, уложио у обнову Храма. Тај посао поверио је свештенику Илији Шмигићу. Поставили су један стуб на средини цркве, да је стегну са свих страна, да не би пала, пошто није имала стубове, зидана је каменом у коме су остаци лаве, од кога је био изграђен цео средњовековни град Ново Брдо. Стварно изгледа као да је пала са неба.
Кад је отац Стево дошао у парохију, затекао је стари, малтерисани под, црква је била окречена у плаво, као да је, каже, чекала иконопис. Првих година урађена је дренажа, изолација, подно гријање. Затим је започето и осликавање иконостаса. Народ из Новог Брда скупио је првих шест хиљада евра за први дио осликавања, четвртину храма.
- Богу хвала, уз помоћ добрих људи, пријатеља, успели смо да скупимо целокупан износ за фрескопис. Ето, радујемо се! - каже отац Стево.
Народ утемељен у вјери
Он је родом из Братунца, а на Косову и Метохији служи пуних 18 година. Каже да је народ на том простору дубоко утемељен у вјери.
- Овај народ зна да ућути када дођу тешка времена. Не да се крије, зна када треба да се склони од неприлика. Њихов спас и веровање везани су за саму цркву. Народ ту налази уточиште. Кад је била корона ја им кажем, препорука је да се не долази у цркву, да се вирус не би ширио. Кад кажеш да је препорука таква, они сви дођу.
Парохија има шест села и 18 засеока у пречнику од 70 километара, па је за неке прави подвиг да дођу у храм, али у цркви увијек има народа.
Велико је искушење било донијети одлуку ко ће осликати њихов "храм који је пао с неба". Било је више приједлога, а преломио је владика Теодосије.
- Рекао је, ипак је црква задужбина Немањића, иако је пренешена, има њихов ДНК. Не бих волео да се неко учи на нашој цркви, волео бих да то буде неко ко ће да уради како треба. Он је предложио госпођу Ружицу Тодоровић.
Фото: Спутњику уступила Ружица Тодоровић
Цркву осликава рука Божија
Ова умјетница већ је осликала манастирску цркву у Сочаници, тренутно ради на осликавању храма у Вршцу, спрема се за живописање цркве у Њу Џерсију, али зими се бави највећим изазовом, осликава Цркву Успења Пресвете Богородице која је прелетјела из Новог Брда.
- Одговорност је превелика, светиња је изузетна, енергија посебна. Посвећена сам раду, то је једна врста аскезе. По цео дан сам у цркви, радим до касно, одговара ми поподневни и вечерњи рад, а пре подне сам у цркви због припрема - каже Тодоровићева за Спутњик.
Фото: Спутњику уступила Ружица Тодоровић
Објашњава да слика по канонским правилима, послије сцена из Христовог, ређа слике из живота пресвете Богородице којој је храм посвећен. И поред правила, има, каже, слободу да искаже свој сензибилитет. Савршеним узорима из нашег средњовјековног сликарства може да дода и своју креативност у осмишљавању сцена и колорита.
- Кад вас води рука Божија, о томе се много и не размишља, једноставно се препусти. Без Божијих одговора и вођења не могу ништа. Кад добијем задатке, одлазим у цркву, на литургију, током ноћи се пробудим, добијам одговоре, склапам, уклапам. Нема ту много размишљања, Бог вас води. Сваки ваш атом осети то присуство, а ви се препустите - каже умјетница и додаје да ће јој бити потребно још двије зиме да заврши осликавање.
Благослов из Источног Сарајева
Уређење цркве помогли су људи и организације са свих страна свијета. Било је и великих донатора, то су пјевач Никола Роквић, Поштанска штедионица, Дунав осигурање, а највећи донатор фрескописа је режисер Данило Бећковић.
- Последњу донацију уплатила је Основна школа „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева, она има хиљаду ђака. Родитељи и ученици прикупили су 3200 евра, 500 су дали за осликавање, а од осталог су рекли да се ураде сви послови да би функционисало грејање у школама. Имамо три школе у парохији. Заиста је то велика, велика подршка - каже отац Стево.
Фото: Спутњику уступио Стево Митрић
Овај пожртвовани свештеник и његова породица, а то је цијела парохија, сада раде на конаку како би у будућности могли да отворе љетњи камп за дјецу из централне Србије која треба да се упознају са културним насљеђем своје земље. Једнако драги гости биће им ученици школе „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева који су већ у својим домовима угостили дјецу из Косовског Поморавља.
Пише: Сенка Милош
Коментари 2
-
Sead 08.03.2024. 01:26
Turci rušili crkve? 🤣, nije bolest sve što boli🤣. -
Lela 03.03.2024. 22:11
Svaka cast umjetnici i nek je sreca u zivotu prati !
