Од такси и акциза које се налазе у цијени горива на годишњем нивоу се у Републици Српској прикупи 350 милиона КМ. Тај новац се троши ненамјенски. Каква је сврха акцизе на гориво ако се она ненамјески троши? – упитао је данас проф. др Бранко Блануша, члан Ресора за енергетику СДС.

- Акцизе служе за крпљење буџетских рупа а из такси се крпи текућа потрошња и враћају скупи ино кредити за градњу аутопутева. Тако на примјер ауто-пут Бањалука-Приједор се могао изградити са средствима из једногодишње наплате акциза и такси у Републици Српској – појаснио је Блануша. 

Он је подсјетио да је 2018. године Акцизна коалиција прихватила повећање акциза на гориво а обећано је да ће из те акцизе бити грађана путра инфраструктура и да ће то позитивно утицати на повећање инвестиција и пословну климу у БиХ.

Фото: ГО СДС

- Четири године након тога видимо да је веома мало учињено на градњи обећане путне инфраструктуре. Од 2006. до 2019. године на псонову акциза и доприноса за путеве и аутопутеве је прикупљено око 5,5 милијарди евра. Данас имамо свега 210 километара ауто-путева – казао је Блануша.

Анђелко Граховац, члан Ресора за енергетику СДС поручио је да из структуре цијене "евродизела 2" види се шта све грађани плаћају у склопу цијене горива.

- Поред набавне цијене "евродизела 2" која зависи од свјетског тржишта у цијени горива учествују и трошкови које грађани плаћају држави и то: акциза која износи 30 фенинга,  такса за путеве 15 фенинга, такса за аутопутеве 25 фенинга, затим маржа дистрибутера око 20 фенинга и на крају ПДВ у износу од 17 одсто на све ове параметре које смо навели – казао је Граховац.

Дакле, појашњава он, кад наш грађанин дође да купује гориво 50 литара га кошта 121 КМ а када би цијена била 1,80 КМ по литри за резервоар од 50 литара грађани би издвојили 90 КМ, што је значајна уштеда.

Фото: ГО СДС

- Свака одговорна власт би морала да води рачуна о овоме и да интервенише како би цијена нафте била прилагођена животном стандарду становништва.  Набавна цијена нафте учествује са 46 одсто, а државне таксе учествују са 54 одсто цијене.  Држава би умањујући своје таксе могла утицати на смањење цијене горива и ударе на џепове грађана који ће се још повећавати у наредном периоду – казао је Граховац.

Чланица Ресора за енергетику Мила Мисиркић је казала да раст цијене горива иницира раст цијена основних животних намирница као и раст осталих енергената као што су плин и струја.

- Просјечна плата у Републици Српској је око 1000 КМ, а у сегментима у којима ради већина становништва просјечна плата је испод 800 КМ. То значи да за просјечну плату грађани могу да купе око 300 литара горива што је неупоредиво мање него у неким развијеним земљама. Имамо примјер Аустрије да за просјечну плату можете да купите 2000 литара горива, док у Швајцарској то је 2800 литара горива. Измјеном пореске и акцизне политике може се утицати на смањење цијене горива – закључила је Мисиркић.