Боровица или клека (lat. Juniperus communis) веома је разгранат полегли или усправни грм, а понекад и ниже дрво. Листови су око центиметар дуги, тврди, шиљати и бодљикави те по три расту из истог мјеста. Боровица расте по камењарима, пропланцима, шумским ливадама, обронцима, а јако воли камените те кршевите подлоге.
Занимљиво је да је боровица сва љековита: гранчице, иглице, дрво, коријен и тамноплаве бобице.
Боровицу ни у којем случају не смију користити труднице и особе с болестима бубрега, остали могу без ограничења.
Прилично је распрострањен стари европски зачин. Још су стара племена познавала и цијенила бобице, прије свега због њихове љековитости. По њиховом увјерењу, помагале су против цијелог низа болести, како код човјека тако и код животиња.
У средњем вијеку су вјеровали да чак спречава и кугу. Тако је ова биљка ушла у многа вјеровања и враџбине. Дрво се могло палити само у одређене сврхе, а огрлице од бобица су тјерале зле духове и штитиле од урока.
Плодови боровице некада су се користили за заштиту од куге, колере и других болести, па је у народу и данас остало увјерење да је жвакање плодова боровице најбоља заштита против сваке заразе.
Често се користи и за уклањање жгаравице. Плодови садрже етерично уље (1,0-2,5 одсто), флавоноидне гликозиде, трјесловине, 30 одсто инвертног шећера, пектин, гуме, смоле и воскове. Приправци од боровице дјелују антисептички и диуретички, те се користе код водене болести, смањеног мокрења, реуме, гихта, едема насталих због лоше циркулације, код надутости и грчева у желуцу и цријевима, жучних тегоба, за поспјешење менструације, код бронхитиса и слузи у дисајним органима, као и за детоксикацију организма.
Заједно с храном, боровице дјелују као најфинији зачин. Обична боровица или клека је зачин присутан у европској кухињи, нарочито у кухињи алпских земаља. Њоме се зачињавају јела од киселог купуса и месо, нарочито дивљач. Добро се комбинује с бибером, мажураном и ловором, али и воћем.
Изврсно ће заокружити арому мијешаних мармелада, а занимљив су и софистициран прилог уз кисело печење, дивљач, рибља јела те остале тамне умаке уз јела од меса. Користе се и за прављење алкохолних напитака, попут џина. Као зачин могу се користити и свјеже и сушене бобице, цијеле или уситњене. Побољшаће укус и јелима на бази павлаке, нпр. јелима с гљивама те јелима од поврћа.