Члан Предсједништва Српске демократске странке и начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић данас је на конференцији за новинаре говорио о случају „Сердаров “, односно о носиоцу концесије за експлоатацију угља у „Угљевику - исток 2“, наводећи да је ријеч о „криминалном послу“ који је започет 2025. године, а завршен 2026. године.

- Сигурно се питате зашто ја говорим о томе. Подсјетићу вас да сам 23. јуна 2025. године на друштвеној мрежи Икс управо написао један статус који се односио на ову тему. Тада сам питао да ли је истина да је у предмету „Сердаров“, односно приликом откупа предузећа „Комсар енерџи“ од стране „Гас-Реса“, исплаћено 30 милиона евра, и то на приватни рачун једног лица по имену Душко, а којем је новац исплаћен управо у Русији - рекао је он.

Према његовим ријечима, одговор до данашњег дана, дакле од 23. јуна 2025. године до данас, нисам добио.

- У мојим рукама неки од докумената који ће хронолошки показати шта се заправо десило када је у питању откуп ове концесије. Почећу од онога што је у Народној скупштини Републике Српске, нажалост, постало нешто што можемо назвати праксом,а то је ситуације у којој представници Владе Републике Српске не полажу рачуне народним посланицима када им поставе питања, између осталог, и на она која се односе на задуживање Републике Српске – рекао је Божовић.

Божовић је изјавио да је 27. новембра 2024. године, на сједници Народне скупштине Републике Српске, говорећи о кредиту који је Република Српска подигла у износу од 100 милиона КМ, предсједник Владе није желио да каже ко је Републици Српској дао новац, под којим условима и ко је тај пријатељ код којег се Република Српска задужила.

- Оно што је важно јесте чињеница да улазимо у проблем око откупа концесије фирме „Комсар енерџи“ и да већ у јануару 2025. године, непосредно након овог кредитног задужења, имамо преговоре Владе Републике Српске и „Комсар енерџија“. Ти преговори резултирају тиме да Влада Републике Српске не откупљује концесију, већ да концесију, односно цјелокупну фирму „Комсар енерџи“, откупљује фирма „Гас-Рес“, са сједиштем у Републици Српској. Другог априла 2025. године потписан је прелиминарни уговор између Зоре Видовић, Александра Врочкинa и Никите Врањеша. На основу тог уговора исплаћено је 58,6 милиона КМ за откуп фирме – рекао је он.

Божовић је упутао ко је извршио уплату, на који рачун и да ли је та трансакција забиљежена у платном промету Босне и Херцеговине?“

- Поставићемо питање које се односи на то да ли Централна банка БиХ може да докаже и покаже да је ова трансакција забиљежена у платном промету БиХ. Логично је да би требало да буде забиљежена, а они ће дати одговор да ли јесте или није – додао је он.

Наредна ствар у вези са овим послом, а о којој је Божовић говорио, јесте оно што се дешава приликом промјене предсједника Владе Републике Српске.

- Дакле, свјестан да се чини једно од највећих кривичних дјела у цијелој Републици Српској и БиХ од настанка Републике Српске до данас, тадашњи предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић није желио да овај посао проведе до краја. Уцијењен од представника Савеза независних социјалдемократа, он је 18. августа 2025. године поднио оставку. Народна скупштина Републике Српске је 22. августа усвојила његову оставку, а 2. септембра 2025. године за предсједника Владе изабран је Саво Минић. Они који представљају власт у Републици Српској тражили су довољно храброг и лудог човјека који је био спреман да овај посао заврши до краја – изјавио је Божовић.

Он је додао да је друго плаћање према „Комсару“ било 23. октобра 2025. године, у износу од око 123 милиона КМ непосредно након избора Сава Минића за предсједника Владе Републике Српске, те да је прва транша извршена 1. априла 2025. године, у износу од 58 милиона КМ.

- Влада Републике Српске одговорност пребацују на колективни орган. Дакле, уговор није потписао ни Радован Вишковић ни Саво Минић, већ је Влада донијела закључак којим је министра финансија овластила да потпише овај уговор. Зора Видовић, као трећи члан и саставни дио овог уговора између „Гас-Реса“, Владе Републике Српске, односно Министарства финансија, и „Комсар енерџија“, потписује уговор, а завршна трансакција се дешава 23, односно 24. фебруара 2026. године, када предузеће „Гас-Рес“ откупљује предузеће „Комсар енерџи“ и постаје његов власник – истакао је Божовић.

Према његовим ријечима, у међувремену се дешава да предузеће „Гас-Рес“ има капитал који износи милион и по конвертибилних марака, а, додаје, на некој од наредних прес-конференција говорићемо о томе да ли је капитал овог предузећа уопште повећан, да ли је извршена његова докапитализација и шта стоји у званичним књигама овог државног предузећа.

- Наравно, све оно што је била припрема овог посла, а односило се на смјену руководства предузећа „Гас-Рес“, када је одлуком Владе Републике Српске незаконито смијењен Момчило Антонић са мјеста директора овог предузећа, а на његово мјесто доведен господин Врањеш, који је такође, један од егзекутора овог незаконитог посла, којим је, буџет Републике Српске оштећен за 240 милиона КМ – рекао је Божовић.

Како је истакао, када је Саво Минић „доби посао и завршио га, тражио се начин како да он буде награђен“, а награђен је кандидатуром за предсједника Републике Српске.

- Власт је сматрала да би, уколико буде изабран за предсједника Републике Српске, самим тим имао имунитет и не би одговарао за ово кривично дјело. Надали су се да ови подаци и чињенице никада неће изаћи у јавност. Данас имамо ситуацију да је први потписник, односно први предсједник Владе који је започео овај посао, Радован Вишковић, који је такође носилац листе за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, у изборној јединици 3 испред СНСД-а, тренутно директор „Аутопутева“ и очекује да ће добити имунитет као посланик у Представничком дому – казао је он.

Божовић је истакао да тражи од органа БиХ и Републике Српске, тачније од СИПА-е и Тужилаштва БиХ, с обзиром на то да се, према његовим тврдњама, ради о кривичном дјелу које има међународни карактер, овај предмет отворе, уколико већ није отворен, и испитају преко Централне банке БиХ „да ли постоје токови новца, када је новац пребачен, на које рачуне и гдје је након тога завршио“.

- Напоменућу да, уколико ти докази постоје, они који су закључивали овај уговор без размишљања могу да нам покажу оно што могу и што би било сасвим логично да покажу, а то је доказ о извршеној трансакцији према продавцу, односно кипарској фирми. Затим, требало би да нам доставе доказ о томе када је исплаћено кипарској фирми, односно траг новца и SWIFT потврде о плаћању. Јер, уколико је то било на такав начин, све те доказе би требало да имају  - навео је он.

Божовић истиче да је кључна чињеница да се ради о периоду када је руководство Републике Српске било под санкцијама Сједињених Америчких Држава, због чега није било у могућности да се задужује на међународном финансијском тржишту, па су тражени извори финансирања који су били доступни.

Управо је тадашња Влада Републике Српске и њено руководство, како тврди, направило овај посао, отворило одређене рачуне мимо закона у земљама које нису у систему SWIFT-а и извршило плаћање.

- Напоменуо бих да, на основу докумената које имам на располагању, у њима стоји да је уговор између „Комсара“, „Гас-Реса“ и Владе Републике Српске закључен у октобру 2025. године. Плаћање се на основу предуговора извршавало знатно раније. Односно, у самом уговору стоји да се износ од 93 милиона евра може исплатити из буџета Републике Српске прије закључивања уговора.

Поставља се питање да ли је урађена студија којом је доказано да ово предузеће заиста вриједи толико. Ко је то урадио? Која је ревизорска кућа направила ту процјену? То су све ствари о којима ћемо говорити на наредној прес-конференцији – додао је он.

Дакле, како тврди Божовић, „ради о удруженом криминалном подухвату који је направљен у режији представника власти Републике Српске, а осмишљен у условима када је Република Српска била под санкцијама и није могла да се задужује на међународном финансијском тржишту“.

- Од СИПА-е и Тужилаштва БиХ очекујем да отворе овај предмет и испитају токове новца и трансакције. Очекујем и да уговорне стране покажу да ли постоје SWIFT потврде и докази који показују на које рачуне су ова средства исплаћена, да ли су исплаћивана на рачуне приватних лица и гдје су средства са тих рачуна завршила. Такође, потребно је утврдити у којим земљама су се налазили трансакциони рачуни, да ли се, на примјер, ради о Кипру, Дубаију или неким другим земљама. То су питања која надлежни органи треба да испитају како би се утврдило на који начин су вршене трансакције и да ли је било незаконитог располагања новцем или других кривичних радњи – рекао је он.

Божовић је закључио да борба против криминала и корупције нема алтернативу и да се против тога морамо изборити.