Маринко Божовић, кандидат Српске демократске странке Воља народа за начелника општине Источна Илиџа, био је учесник дебате на градској телевизији са Мирославом Вујичићем, кандидатом СНСД-а за начелника ове општине.

Према правилима дебате, учесници су дискутовали о пет тема, а прва се тицала пројекта проширења сарајевског аеродрома, који је постао предмет спорења јер земљиште планирано за проширење „задире“ на територију Источне Илиџе, тачније међуентитетске линије између Источног Сарајева и Сарајева, која никада није прецизно утврђена и означена.

Иако је истакао да је јавну сцену у Источној Илиџи, Источном Сарајеву и Републици Српској у посљедњих мјесеци обиљежило и налагање рушења Трга краља Александра у Источној Илиџи, те спортски догађај у Источном Новом Сараеву на којем је интонирана химна тзв. Косова, Божовић је истакао да је прича о проширењу аеродрома требала престати изласком главног републичког урбанистичко-грађевинског и еколошког инспектора, главног правобраниоца Српске и директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, који су „доказали да се ради о манипулацији становника овог дијела општине“.

Божовић је своје тврдње поткријепио приложеним документом из 6. јуна 1991. године када се код Основног суда у Сарајеву извршио упис власништва сарајевског аеродрома на дијелу потребног за проширење, који је тада радио Завод за изградњу Сарајева.

- Ако сам ја неку територију Источне Илице продао, то сам онда урадио са шест и по година и то је практично немогуће. Све оно што се говорило о овој теми, створило је ружну слику о Источној Илиџи и били смо предмет расправа. Насљедници људи који су продали ту земљу спремни су свједочити шта се ту заправо десило – рекао је он.

Како истиче, њега интересују потребе становника који имају личне карте Источне Илиџе, а територијално се налазе у Федерацији и рјешавање проблема проласка из овог дијела општине Источна Илиџа до основне школе.

Он је подсјетио и да међуентитетску границу одређује и успставља заједничка комисија Федерације и Републике Српске, уз присуство Кфора, односно НАТО-а.

- То је једина истина када је у питању граница. Када је у питању власништво земље, ја сам то доказао документом који сам вечерас донио. Све остало је огромна лаж и предмет једне велике политичке манипулације, јер сам ја одмах, по добијању документације, обавијестио републичку управу, инспекторат и упутио допис да се радови прекину, јер улазе у територију Републике Српске. За то све постоје докази – рекао је он, истичући да није изборна година, Вујичић не би о томе ни разговарао.

Говорећи о кривичној пријави Окружном јавном тужилаштву у Источном Сарајеву, коју је против њега, прије десет дана поднио Мирослав Вујичић, Божовић је истакао да у данас било ко може поднијети кривичну пријаву против било кога, те да је Кривични закон омогућио подношење контракривичне пријаве због изношења неистина и лажи.

Вујичић је тада Божовића оптужио за наводну злоупотребу службеног положаја, односно да је „својим дјеловањем оштетио буџет за 700.000 КМ“ и „препродаји земље око 13.000 метара квадратних“.

- То је нешто што апсолутно нема везе са општином Источна Илиџа, нити са мном. Процес који је општина водила је рађен у процесу комплетирања грађевинског земљишта, парцеле приватног ивеститора и не ради се о 13.000 метара квадратних него 40 и нешто хиљада квадрата. Приватни инвеститор купио приватно земљиште, покренуо поступак добијања дозволе и у том поступку дошао до комплетирања парцеле на основу мишљења вјештака, на основу одлуке Републичке управе за имовинско-правне послове, на основу скупштинске одлуке и сагласности Републике Српске, односно правобранилиштва – објаснио је он о другој теми дебате.

Шта се послије дешавало, ко је стекао имовинску корист, истиче Божовић, није посао који треба да води општина Источна Илиџа.

Божовић је, да би практично објаснио о чему је ријеч, искористио примјер у којем је Вујичић лично учествовао.

- Ви сте комплетирали земљиште на Јахорини у површини од 600 квадрата по некој цијени и платили то 380.000 КМ. Након тога, усвојили сте регулациони план, на том простору нацртали објекат од неколико хиљада квадрата, а онда га дали инвеститору за проценат и тиме стекли огрому имовинску корист – указао је Божовић и додао:

- Немојте мени да причате о поштењу и на тај начин да покушавате да апострофирате да је општина Источна Илиџа нешто урадила. Водићу политику која је максимално одговорна и рационална, а за све оптужбе које су везане за каљање мог имена и презимена и општине ћу поднијети контракривичне пријаве – истакао је Божовић.

Божовић је истакао да је на пројекат који је везан за саобраћајницу, Аеродромску, изградњу моста „Плави анђели“, на дио пословне зоне „Радуловац“ у којој се налази девет пословних и привредних субјеката, који запошљавају преко 400 радника је веома поносао, јер је на том простору, који је некада био најнеперспективнији дио ове општине, данас граде пословни објекти.

- У неким другим дијеловима наших сусједних општина се уништавају фабрике, претварају у стамбене објекте и продају по почетним цијенама у центру града. Док ће се у овом дијелу општине Источна Илиџа, у наредне четири године, појавити још минимално 25.000 квадрата пословних објеката и запослиће се преко 300 људи. Они који имају земљу су срећни што су је продали и чуде се јер се раде о приватној земљи, јер општина Источна Илиџа државне земље нема – указао је он.

Божовићева побједа би, како каже, Источној Илиџи донијела стабилност.

- Оно што смо у протеклом временском периоду, кроз стратегију развоја општине предвидјели и што је предмет рада, кроз удруживање у разлчите међународне споразуме и сарадњу са вишим нивоима власти и кроз потписивање и добијање бфц сертификата, ће Источну Илиџу поново позиционирати на мапи општина које су, прије свега, повољно економско окружење за улагање, за све инвестиције које долазе овдје. Сама чињеница да у Источној Илиџи привредни субјекти праве просјечно око 500 милиона промета, да се привредна активност дигла до нивоа да Источна Илиџа има рекордан број запослених – преко 4.280, показује да су ствари које смо радили дале резултате – рекао је он и најавио нови инвестициони замах у наредне четири године.

Кроз све програме које су спроводили, истиче, успјело се обезбиједити да Источна Илиџа за своје становнике има директне бенефите, за преко 2.800 корисника.

- Циљ нам је да те програме унаприједимо, да општину додатно отворимо и увежемо, те да све оно што се ради на општини буде у интересу свих њених грађана. Посебно смо поносни на културу сјећања у Источној Илиџи и на то да све оно што се дешавало у Одбрамбено-отаџбинском рату изнесемо на другачији начин – рекао је он.

Божовић истиче да се годинама указује пажња да је Источно Сарајево, Источна Илиџа стратешки најзначајнији дио Српске.

Како каже, сада су то схватили и други.

- Тек сада су се сјетили одређени људи да долазе са Источне Илиџе, односно да су фиктивно пријављени у Источној Илиџи. Они су практично странци, ходају по Источној Илиџи и причају различите приче – указао је он.

Како каже, од 2016. до 2024. године кроз општину Источна Илиџа, кроз процес стицања стручног усавршавања је прошло преко 300 високообразованих људи, искључиво од новца ове општине.

Он се осврнуо и на подјеле виших нивоа власти, истичући да се ова општина сваке године јави на Јавни позив Завода за запошљавање, а за осам година су добили само једног приправника у општини Источна Илиџа.

- То довољно говори о обећању да се неће дијелити грађани. Они који данас воде Републику Српску су подијелили њене и грађане Источне Илиџе до те мјере да браћа не говоре међусобно и то је нешто што сигурно није био начин рада рада мене као начелника, јер сам у два мандата показао да сам начелник свих грађана – јасан је Божовић.

Упитан о сарадњи општине Источна Илиџа са градом Источно Сарајево, општинама у његовом саставу, али и вишим нивоима власти, Божовић је истакао је да је институционална сарадња на нивоу који одговара ономе што ова локална заједница захтијева.

- Ми смо реализовали неколико пројеката са Министарством унутрашњих послова Републике Српске, када смо финанирали враћање полицијске станице на територију Источне Илиџе. Са градом смо финансијкси учествовали у пројекту постављања камера по граду, а учествовали смо у процес добијања дозвола РТВИС. Реализовали смо неколико инфраструктурних пројеката, између осталих, изградњу паркинга Бонице „Србија“. Што се тиче сарадње са општином Источно Ново Сарајево, када су у питању јавна предузећа, потписали смо одређене споразуме, дефинисали неке односе и искрено се надамо да нас неће преварити у тим стварима, када је у питању, између осталих, сарадња око Дома здравља и Водовода и канализација – рекао је он.

Сарадња на којој Божовић инсистира је иснтитуционална сарадња са вишим нивоима власти, јер, како каже, не жели да се веже за било које политичко име.

- Људи су од данас до сутра, институције и закони треба да постоје и да буду чврсти, јаки и успоствљени тако да су, без обзира ко њима управља, Источна Илиџа, Република Српска, БиХ законом заштићене. У том дијелу смо реализовали неколико пројеката, прије свега са Министарством избјеглих и расељених лица БиХ, укључили се у међународне пројекте. Са Европском банком за обнову и развој кандидовали пројекат Матића врела и очекујемо кроз неколико дана да буде раписан. То смо радили преко Владе Републике Српске. Јавили се на пројекат саудијског фонда, јер из буџета Републике Српске нисмо могли добити новац за изградњу гимназије – рекао је Божовић.

Према његовим ријечима, на подручју Источне Илиџе постоји неколико институција са нивоа БиХ, које су захваљујући добром односу ове општине и тадашњег Савјета министара, смјештене.

- Пројекат државног затвора, против којег су тада били сви чланови СНСД-а а данас управљају овом институцијом. Осим тога, на Источној Илиџи је смјештен Институт за стандардизацију, Агенција за превенцију и борбу против корупције, Административни центар Владе РС. Такође, пројекат довођења „Грабских млина“, који је општина Источна Илиџа, са градом и општином Источно Ново Сарајево, суфинансирала у износу од 450.000 КМ у прошлој години – рекао је он.

Осврћући се на Вујичићеве оптужбе када је у питању Болница „Србија“, Божовић је појаснио да је ову установу градила приватна фирма „Марковић“, која се обратила за грађевинску дозволу општини и дан-данас је објекат болнице власнички уписан на ову фирму и Република Српска враћа те ануитете.

- Болница у Источном Сарајеву је објекат који је најскупље кошта грађане Републике Српске по квадрату. У истом том периоду је прављена болница у Нишу, која је за скоро 500 до 1.000 евра по квадрату јефтиније коштала. Када је у питању стање здравства и стање болнице у Источном Сарајеву, онда ви не треба о томе да причате. То је испит на којем сте ви пали – рекао је он.

Божовић је поново да се годинама апеловало да се здравствени радници у Источном Сарајеву и Болници „Србија“ заштите, јер су уз град Сарајево и јер ниједан други град у Српској нема такве изазове у здравству као Источно Сарајево.

- Срамота је како се данас људи у тој здравственој установи понашају – јасан је он.

Посљедња, пета тема дебате тицала се инфраструктуре, пројеката, развоја локалних предузећа, привреде, пољопривреде и осталих важних сегмената који су заступљени у локалној заједници.

Божовић истиче да су за најурбанији дио општине у протеклих осам година из Буџета општине издвојена средства за куповину 18.000 квадрата земљишта, који се налазу уз цркву на Вељинама, те да је то простор који је намијењен за иградњу средњошколског центра, парка, подземне гараже и парк који је напраљен испред цркве.

Оно на чему је општина прије свега радила је, објашњава, развој инфраструктуре у пословним зонама гдје би се требала дешавати привредна активност, кој, како каже, има тренд раста. То потврђују сви показатељи и Привредне коморе, са којом ова општина има одличну сарадњу.

- Инфраструктура треба да буде усмјерена на оне пројекте који ће довести нове инвеститоре у пословним зонама. Ми смо једина општина која на територији Источног Сарајева и Сарајева нуди преко 300.000 метара квадратних приватних површина које су покривене регулационим плановима – рекао је он.

Божовић истиче да јавна комунална предузећа и јавне установе треба унаприједити.

- Отворили смо Галерију и то ће културу подићи на виши ниво. Све оне пројекте које смо започели наставити радити на квалитетан начин. Чињеница је да постоје приоритети, да новца у буџету некада нема довољно и да је читава Република Српска у том проблему, али ми се домаћински опходимо и све наше јавне установе, институције и буџетске кориснике уредно сервисирамо, када је у питању новац – рекао је он.

Божовић је истакао да зграда амбуланте постоји у Касиндолу, Војковићима и Младичком пољу, али је амбуланта породичне медицине пренесена Дому здравља, који има такав уговор за Фондом здравственог осигурања да не може отворити још један тим породичне медицине.

- Колико нам је добро показује колико нам људи и квалитетних кадрова из Републике Српске одлази. Ми смо прва општина у граду која је почела издвајати новац за суфинансирање специјализација наших доктора, томе су се сада други придружили. Али доктор кад заврши специјализацију, нажалост, одлази да ради у некој од болница које се налазе у федералном Сарајеву, јер је плата два пута већа него у Источном Сарајеву – рекао је он, истичући да они који нису препознали да Источно Сарајево треба да има посебан статус због чињенице да се налази тик уз Сарајево су криви због положаја Источне Илиџе и положаја свих сарајевских Срба у овом моменту.

Божовић је у обраћању својим суграђанима истакао да је сигуран да ће 6. октобра гласати одговорно и поштено.

- Гласати одговорно и поштено значи гласати за онај тим људи који је у општину довео преко 20 нових привредних субјеката који су запослили преко 400 нових радних мјеста. Мој тим људи. сарадници су осмислили најбољи правилник пронаталитетне политике у цијелој Српској, који подразумијева субвенције које се по рођењу дају, суфинасирање вртића, помоћ родитељима за одлазак на екскурзије и школу у природу, набавке школског прибора, суфинасирање набавке матурских одијела, суфинансирање стручног усавршавања. Преко 600.000 КМ је обезбијеђено у буџету и то је новац који ће сигурно бити подигнут. Морамо водити рачуна и о култури и образовања, нећемо стати на отврању Галерије. У наредном периоду ћемо наставити улагања у спорт и подизању спортске инфраструктуре. У Војковићима смо купили преко 8.000 метара квадратних да проширимо Спортско-рекреативни центар. Водимо рачуна о приоритетима, зато нисмо направили зграду општине, сматрали смо  да је потребно да направимо јавну гаражу. Кроз развој инфраструктуре смо обезбиједили да у свим дијеловима и насељима општине Источна Илиџа, наши становници имају корист од општине – поручио је Божовић.