Маринко Божовић, начелник општине Источна Илиџа, реаговао је на постављању старог тенка као дијела споменика пред Другу гимназију у Сарајеву.
- Док у Источном Сарајеву Срби отварају новоизграђену ликовну галерију и у њој изложбу слика Милеве Мице Тодоровић, прве жене академика у БиХ, и подижу споменике Алекси Шантићу, Стаки Скендеровој, хирургу Миодрагу Лазићу, који је у рату спасио преко 3000 грађана БиХ свих националоности, у "мултиетничном" федералном Сарајеву власти умјесто споменика значајним Сарајлијама, нпр. Изету Сарајлићу или Мис Паулини Ирби, постављају тенкове. Тобоже заробљене у рату у мају 92. год. на Ступу. По идеји пројектанта око “споменика” ће бити направљено и пет склуптура БиХ "специјалаца" који су заробили тај тенк – навео је он.
Фото: Фејсбук/ Маринко Божовић
Божовић истиче да је „интригантно да након тридесет година након рата, неко по Сарајево поставља тенкове“.
- Неважна је ствар што су тај тенк маја 92. године, специјалцима МУП-а БиХ, без борбе, предали војници ЈНА из касарне "Јусуф Џонлагић" и што је он уништен августа 92. године, кад је оклопни батаљон "Армије БиХ" извршио тенковски напад на Касиндолску улицу и Неџариће, већ је интригантно што тридесет година послије рата, кад сви покушавамо да направимо нормалан суживот, барем комшијски и пословни, неко по Сарајеву поставља тенкове. И то под прозоре школама, међународним организацијама за Сигурност, у парку са именом великана севдалинке Сафета Исовића, поред пута за стадион "Кошево" и спортску дворану "Зетра". Тамо гдје је убијен логораш Светозар Вујовић директор ФК "Сарајево" – указао је Божовић.
Божовић наглашава да поштује одлуку да свако треба обиљежите мјеста страдања свог народа, мјеста и датуме побједе, али то би требало радити „за истините догађаје и са барем малом мјером укуса“, добро пазећи да се нико не увриједи.
- Само поређење тенка као споменика у федералном Сарајеву са "спомеником породици" у Источном Сарајеву не иде част актуелној градоначелници федералног Сарајева и начелнику сарајевске општине Центар – истакао је он.