Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић одржао је данас у Источној Илиџи конференцију за новинаре о актуелном стању у Републици Српској и иницијативи за усвајање нових и измјени постојећих закона.

Божовић је представио податке о расподјели средстава јавних инвестиција Владе Републике Српске у периоду од 2020. до 2026. године, истичући да је општина Источна Илиџа, према тим подацима, добила најмање средстава од свих локалних заједница у Републици Српској.

- У табели се налазе све општине и градови у Републици Српској са одобреним средствима из јавних инвестиција. Видљиво је да је у посљедњих седам година локалним заједницама додијељено више од 245 милиона КМ – рекао је Божовић.

Фото: Центар за културу и и информисање Источна Илиџа

Он је подсјетио да су Источну Илиџу 2021. године погодиле поплаве, те да је општина од Владе Републике Српске за санацију штете добила 100.000 КМ, односно 0,0004%.

- За седам година добили смо само та средства, што представља занемарљив дио укупно расподијељених средстава. Да није било поплава, не бисмо добили ни тих 100.000 КМ – навео је Божовић.

Према његовим ријечима, поједине локалне заједнице добијале су износе од 13, 18 или чак 23 милиона КМ, због чега се, како је оцијенио, може закључити да су Источна Илиџа и још неке општине биле дискриминисане приликом расподјеле средстава.

Говорећи о законском оквиру, Божовић је подсјетио на Уредбу о правилима за одабир, оцјену и утврђивање приоритета пројеката јавних инвестиција Републике Српске, која предвиђа систем управљања пројектима, од предлагања и оцјене до реализације и ревизије.

- У члану 2 става 13 пише „изузетно Влада може донијети одлуку о финансирању пројеката који нису предвиђени јединственом листом ако је њихова реализација зналајна и добриноси стратешким интересима и развојним приоритетима Републике Српке“. Онда неко у Влади каже да је приоритет и стратешки интерес асфалтирање сокака широм Републике Српске у неким од локални заједница – истакао је Божовић.

Божовић је најавио да ће комплетна документација, која садржи све одлуке Владе Републике Српске на основу којих су додијељена средства приказана у табели, бити достављена Ревизији Републике Српске, са захтјевом да се изврши ревизија учинака реализације ових пројеката.

Према његовим ријечима, документација ће бити прослијеђена и надлежном тужилаштву ради испитивања намјенског трошења додијељених средстава.

- Имамо оправдане разлоге да сумњамо да је 240 милиона КМ, који је додијељен општинама и Републике Српске, кориштен ненамјенски, односно за финансирање кампање једне политичке партије - рекао је Божовић.

Божовић је оцијенио да неравномјерна расподјела средстава јавних инвестиција показује због чега локалне заједнице и институције Републике Српске не инсистирају на системским рјешењима која би обезбиједила равномјернији развој и стратешко управљање Републиком Српском.

Фото: Центар за културу и и информисање Источна Илиџа

Он је представио иницијативу за доношење Закона о посебном статусу и развоју подручја уз међуентитетску линију разграничења Републике Српске, истичући да се она односи на 44 општине и града који се простиру од Новог Града до Требиња и граниче са ФБиХ.

Фото: Центар за културу и и информисање Источна Илиџа

Према његовим ријечима, ријеч је о великом простору који је у значајној мјери демографски испражњен, због чега је неопходно предузети конкретне мјере за очување становништва, подстицање привредног развоја и јачање инфраструктуре.

- Овим законом утврђују се посебан статусу, начин финансирања, систем подстицаја, развојне и демографске мјере, безбједоносни механизми за подручја која се налазе уз међуентитетску линију разграничења Републике Српске. Циљ закона је очување становништва, економски развој, јачање инфраструктуре, заштита имовине, повећање безбједности и равномјеран територијални развој Републике Српске. Мото закона је: „Гдје је граница Републике Српске, ту је живот“ – рекао је Божовић.

Он је појаснио да је законом предвиђено формирање Фонда за међуентитетски појас, из којег би се финансирали инфраструктурни пројекти, демографске мјере, стамбени програми и привредни подстицаји. Право на посебне погодности имали би држављани Републике Српске рођени након 9. јануара 1992. године који живе, раде или инвестирају у заштићеном појасу.

Фото: Центар за културу и и информисање Источна Илиџа

- Заштићени појас обухватао би простор од 500 метара у дубину територије Републике Српске дуж међуентитетске линије разграничења, која је дуга око 1.080 километара. Ријеч је о подручју површине око 540 квадратних километара, што чини око 2,2 одсто територије Републике Српске, на којем живи између 60.000 и 80.000 становника – истакао је Божовић.

Међу најзначајнијим мјерама предвиђеним законом су субвенције од 50 одсто за куповину прве стамбене јединице, додјела бесплатних плацева за изградњу породичних кућа, бесповратна средства за градњу кућа, подстицаји за покретање предузећа и пољопривредних газдинстава, као и посебне мјере за јачање безбједности и здравственог система.

Фото: Центар за културу и и информисање Источна Илиџа

Законом је предвиђено и увећање плата љекарима за 15% који раде у установама на овом подручју, право прече куповине некретнина за Републику Српску, те повољнија расподјела прихода од ПДВ-а локалним заједницама у складу са бројем становника који живе у заштићеном појасу.

- Ово је закон који ће Републику Српску поправити набоље. Ово је закон који су људи који раде у општини Источна Илиџа припремили. Он ће бити упућен Влади Републик Српске, Савезу општине и градова као иницијатива, клубовима посланика у Народној скупштини Републике Српске. Спремни смо да се укучимо и у виду једне сарадње и да до краја 2026. и почетка наредне године да се примјењује – нагласио је Божовић.

Божовић је истакао да би се усвајањем овог закона остварили двоструки ефекти – задржавање младог становништва и заштита пограничног простора Републике Српске, уз истовремено обезбјеђивање равномјернијег развоја свих 44 локалне заједнице које се налазе уз међуентитетску линију разграничења.

- Видјећемо да ли ће Влада Републике Српске препознати ову иницијативу – поручио је Божовић.

Коментаришући реакције на своју објаву на друштвеној мрежи „Икс“, Божовић је поручио да у њој није помињао ниједну политичку странку, нити је било кога конкретно означио.

Он је истакао да у Европи постоји велики број политичких странака чији су лидери или истакнути представници психијатри, наводећи као примјер хрватски Мост, на чијем челу је годинама био психијатар.

- Ако сте пажљиво прочитали моју објаву, можете да видите да ја ни у једном моменту нисам навео да се ради о Српској демократској странци. Ако се неко пронашао у тој објави, онда је то његова ствар. Ја нисам никога посебно циљао – рекао је Божовић.

Према његовим ријечима, спорна објава представљала је његов лични доживљај политичких и друштвених прилика, односно стварности у којој се данас налази Република Српска.

- Волим људе који размишљају и мисле, иако сматрам да у овом моменту на многим мјестима се не налазе људи који знају да мисле.У једној преписки и одговора који је у саставу и те објаве сам једном од изузетно високо позиционираних функционера СНСД-а рекао да је смијешно кад он мисли. Људи који воде ову државу мисле, ми данас не би били у ситуацији у којој се налазимо. Наш положај у свим областима би био далеко бољи – рекао је Божовић.

Одговарајући на питање новинара о тврдњама да поједини чланови СДС-а у Сарајевско-романијској регији наводно желе да „утопе“ странку у Покрет сигурна Српска, Божовић је поручио да СДС од „утапања“ највише бране они који су је утопили.

Он је истакао да је члан Српске демократске странке од 2003. године, те да ова странка за њега представља много више од политичке организације.

- СДС од „утапања“ највише бране они који су је утопили. У странку сам се учланио са пунољетством и за мене је СДС ствар кућног васпитања. Желимо да СДС побиједи на изборима у октобру и да режим који данас води Републику Српску коначно буде поражен на демократским и легитимним изборима – рекао је Божовић.

Он је истакао да су такве приче о СДС-у дио политичких спекулација које пласирају поједини портали и политички актери, те нагласио да остаје привржен странци и њеним политичким циљевима.

Божовић је додао да термин „утапање“ најчешће користе режимски медији, за које је оцијенио да се у посљедње вријеме представљају као највећи заштитници интереса СДС-а, истовремено користећи унутарстраначке процесе за политичке обрачуне.

- Све одлуке које донесе СДС испоштоваћемо у потпуности. Захваљујући тимском раду, доброј организацији и поштеном односу према странци и грађанима који нам годинама указују повјерење, наставићемо да побјеђујемо. Све то ахваљујући једном тимском раду и организацији која доноси побједи као и поштен однос према политичкој странци и становницима који годинама у назад дају повјерење СДС – поручио је Божовић.

Коментаришући избор кандидата за предсједника Републике Српске, Божовић је рекао да је након вишемјесечних разговора и преговора пред Предсједништво СДС-а стигао приједлог који подразумијева три различита модела наступа странке на предстојећим изборима.

- Послије вишемјесечних преговора на Предсједништво СДС-а дошао је приједлог о три различита наступа СДС-а на овим изборима, који подразумијевају одређене ствари о којима не желим да говорим. Могу да кажем да сам се изјаснио једнако као и предсједник СДС-а Бранко Блануша, као и још 11 чланова Предсједништва СДС-а – рекао је Божовић.

Говорећи о односима Српске демократске странке и Покрета сигурна Српска, Божовић је истакао да никада није било разговора о уједињењу двије политичке организације.

Према његовим ријечима, на заједничким састанцима разговарало се о могућности да Покрет Сигурна Српска приступи СДС-у, те да на наредним парламентарним изборима наступ буде организован под окриљем Српске демократске странке.

- Оно што је за мене прихватљиво и што сам говорио на заједничким органима јесте да ни у једном тренутку није било ријечи о било каквом уједињењу. Разговарало се о томе да Покрет сигурна Српска уђе у СДС и да се на наредним парламентарним изборима наступи под именом СДС-а и са кандидатима СДС-а – рекао је Божовић.

Он је додао да би такав модел значио јачање страначке организације и стварање предуслова за ефикасније вођење изборне кампање и заштиту изборне воље грађана.

Божовић је навео да је СДС упутио допис Покрету сигурна Српска са приједлогом да предложе кандидата за члана Предсједништва странке, те да се очекује њихов одговор.

- Уколико то буде дио споразума који нудимо, наступићемо заједно као дио коалиције коју чини више опозиционих странака – истакао је он.

Божовић је додао да ће Српска демократска странка, уколико на изборима наступи самостално, имати своје кандидате за обје најважније појединачне функције.

- Уколико СДС буде самостално излазила на изборе, имаће свог кандидата за предсједника Републике Српске у лику проф. др Бранка Блануше, али и кандидата за српског члана Предсједништва БиХ. То је одлука Главног одбора СДС-а и она ће бити испоштована – рекао је Божовић.

Божовић је оцијенио да политички субјекти који нису дио опозиционог блока доприносе опстанку актуелне власти у Републици Српској.

- Они који нису дио тог блока нису опозиција и раде на очувању постојеће власти у Републици Српској – поручио је Божовић.

Он је додао да он не би био вјерни члан СДС-а да она није национално освјешћена, демократска и српска.

- Не мислим да СДС треба да има протоколарну улогу и да само излази на изборе како би појединци обезбиједили посланичке мандате, а да странка остаје у опозицији. Када је СДС била јака, тада је била јака и Република Српска. Они који су је уз помоћ странаца покушавали угасити су они који се представљају као највећи заштитници националних инетереса Републике Српске – рекао је Божовић.

Божовић је повукао паралелу између појединаца који се представљају као заштитници Српске демократске странке и политичких актера који себе представљају као највеће заштитнике Републике Српске.

- Можда се може направити и одређена паралела. Можда они који се представљају као заштитници интереса СДС-а, могу да се породе са онима  који су заштитници интереса Републике Српске у лику и дјелу Милорада Додика, па сваки дан Републике Српске све мање. Нема суда, тужилаштва, таблица, химне, заставе, па гранична полиција и све редом оне надлежности које су пренешене. Народу новчаник све мањи, а њему имовина све већа – истакао је Божовић.

Он је додао да су грађани Републике Српске жељни промјене.

Коментаришући најаве о изградњи брзе цесте Бијељина–Зворник, Божовић је оцијенио да је за озбиљну расправу о том пројекту неопходна комплетна пројектна документација.

Како је навео, прије свега је потребно израдити идејно рјешење и идејни пројекат, како би се знали сви кључни параметри, укључујући и потребе за експропријацијом земљишта.

- Озбиљан одговор на то питање могу дати тек када будемо имали урађено идејно рјешење и идејни пројекат, јер се на основу тога знају и трошкови и обим експропријације земљишт. . Када Влада Републике Српске одлучи да нешто ради, као што је одлучила да ради пројекат гасификације Републике Српске без икаквих економских параметара онда она само уђе у пројекат. – рекао је Божовић.

Божовић је оцијенио да се ради о предизборним најавама и политичким порукама, а не о конкретним пројектима.

- Срамота нас је гдје живимо. Када прођемо границу на Шепку и до Београда будемо за сат и десет минута, а од Сарајева до Зворника путујемо скоро три сата. Као и што смо годинама путовали на релацији Сарајево–Фоча и од Фоче према Шћепан пољу и Тјентишту. Ми смо блокирани на истоку и уколико не користимо путне комуникације које се налазе у Федерацији, онда Републиком Српском можемо да се крећемо као што се крећу министри Владе Републике Српске ако ће нам дати на коришћење један хеликоптер – истакао је Божовић.