Мало људи у Србији зна да се у Четничком покрету у току Другог свјетског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио велики број муслимана, а неки од њих су били и славни представници Равне горе.

Слике Драже с народом, али и ратне фотографије четничког војводе објављиване су у претходном периоду, али на конкурс писца Милослава Самарџића да се нађе слика Јосипа Броза Тита с народом прије рата још нико није одговорио. Слика нема, па нема.

Фото: Дража с народом у селу Преслице на Озрену/pogledi.rs

– Чак је назначено да то не мора бити слика са српским цивилима. Нека буде, на пример, с муслиманима. Ако су муслимани заиста подржавали комунисте, да ли је Броз макар једном посетио неко муслиманско село, насеље, кућу… Где је слика? – пита се својевремено Самарџић.

Дража, међутим, јесте добро стајао с муслиманима и имао је муслиманске јединице које су се бориле с њим раме уз раме, попут Авди-бегове Летеће четничке бригаде. Муслимани нису подржавали комунизам, јер су били вјерници, а знали су да је комунизам безбожништво.

Тако је Мустафа Мулалић из Дражиног Централног националног комитета, 7. марта 1944. писао Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни:

“Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.

Истом приликом, Мустафа Мулалић је додао:

“Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности“.

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су послије осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће, емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: “Моје српско освједочење чисто је као суза са извора“.

Нажалост, већи дио муслимана потражио је савезника у Силама осовине, а на крају се пребацио у комунистички табор из чистог опортунизма.

Најпознатији представник муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звијезде с мачевима.

Одмах по избијању Другог свјетског рата ставио се на располагање Чичи, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Фото: Мајор Фехим Мусакадић, први слијева/pogledi.rs/

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника ЈВуО. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доле Тито!“.

И др Исмет Поповац, љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Дражи. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и заклале.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор Универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник “Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…

Фото: pogledi.rs/

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића, такође 200 бораца, и Улошког батаљона који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади, под командом капетана Никића, налазило се преко 200 муслимана, у одреду, под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, било је по 80 војника муслиманске вјероисповијести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Да су и послије завршетка рата многи муслимани били уз Дражу доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика “Бесмртнога Драже, умјесто Броза зликовца!“.

Фото: Милослав Самарџић, Албум ђенерала Драже