Концертом браће Ратка и Радише Теофиловића и Маје Радованлије у препуној сали Народног позоришта Источно Сарајево синоћ је почео десети јубиларни Међународни фестивал гитаре.

Браћа Теофиловић који су иначе рођени у Чачку за „Глас Српске“ кажу да су одушевљени реакцијама публике у Источном Сарајеву посебно  у свијетлу чињенице да су у оом дијелу Српске били прије 11 или 12 година.

Публике је тада било мање, уживали смо и тада , али ми је драго да су сада дошли људи  да виде и чују шта ми то радимо и по реакцијама смо чули да су заиста уживали. Нас двојица на сцени смо на сцени заиста уживали.  Драго ми је да су дошли људи да виде шта ми то радимо и по реакцијама уживали су. Нас двојица на сцени смо заиста уживали - констатовао је Ратко. На сцени су изгледали као близанци, обучени у исте кошуље, панталоне и ципеле, а Радиша је открио да им инспирацију  дају старе народне пјесме, приморске пјесме  и да човјек инспирацију може наћи свуда.

- Мислим да се човек  копа по себи да би у неком  тренутку то изнио из себе. У нашем случају то је кроз музику, неко то изнесе кроз поезију, неко кроз  слику ....Суштина је да то што радите, ако ово можемо назвати неким радом, да то много волите. Суштина је да волите то што радите и да сте тиме испуњени.То је ваш живот- констатовао је Радиша Теофиловић.

На  питање "Гласа" ког су музичког обратовања па  из себе износе нечувену емоцију која је испунила комплетну салу Народног позоришта, откривају да су завршили пољопривредни факултет и  да никада нису ишли ни у једну музичку школу, осим што су својевремено пјевали у хору. 

- То је неки другачији тип "академског образовања", које  је стварно суштински другачији тип тог образовања. Да бисте досегли неке нивое, не само музичке него и духовне нивое са којима комуницирате са публиком, ту музику треба да изнесете из себе. Ратко је рекао да није било публике овакве каква је, вероватно и наша енењргија и наш доживљај би био другачији - констатовао је Радиша.

На сцени Народног позоришта испричао је како долазе до одређених текстова, да је у Чачку чуо само два стиха и да је у Требињу након више од  двије деценије дошао до цијеле пјесме.

- Чудни су путеви. Нема времена превише да идемо по неком терену .Све је записано захваљујући етномузиколозима у књигама и морате то да истражујете.То је непроцењиво благо које стоји у фиокама.Свим људима који се мало баве старом музиком бих препоручио да отворе и нађу вредности које су ту закопане и чекају да се књига отвори - закључио је Радиша.

Када је ријеч о овом јубиларном фестивалу замјеник директора фестивала Александра Ивановић нагласила је да ове године имају посебан, слављенички програм са четири вечерња концерта, као и радионице, такмичења и промоције које ће водити најбољи умјетници и педагози.

Она је за данас  најавила концерт Зорана Дукића из Хрватске, а за сутра  фламенко вече са Карлос Санчез триом из Шпаније. У суботу, посљедње фестивалске вечери, предвиђен је концерт Алехандра Кордове из Мексика.

- Осим концертног програма, увијек имамо едукативни сегмент и то нам је јако важно. Имамо мајсторске радионице које воде ови извођачи, као и други професори који имају индивидуалне часове са пријављеним гитаристима свих узраста- открила је  Ивановићева.

Она је додала да се такмичарски дио одвија у шест категорија, да ће предавање  одржати и Зоран Дукић који ће данас наступити. 

- То је нешто чему се сви гитаристи радују, а сутра  ће бити на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Осим изложбе нотних издања и ЦД-ова коју имамо сваке године, имамо и изложбу гитара кинеске фирме која нас подржава и додјељује нам изузетне инструменте за побједнике наших такмичења- закључила  је Ивановићева.

Директор фестивала Војислав Ивановић изјавио је да су као организатори веома задовољни што трају и што је посјећеност концерата све већа.

Нагласио је да им је  то и био циљ - да се препознаје њихов рад и квалитет.

- Понудите добре садржаје и људи ће доћи, у то смо вјеровали и то се показује да је истина- оцијенио је Ивановић.

Констатовао је да су дочекали и нову зграду Музичке академије и отварање Народног позоришта у којима се сада одвијају фестивали.