Сеоска подручја из године у годину изумиру. Углавном су насељена старијим становништвом, а млади масовно напуштају породична имања и одлазе у градове у потрази за послом и бољим условима за живот. Иако се многи никад не врате, постоје и они који руше предрасуде о животу на селу.

Један од њих је и двадесетшестогодишњи Бане Дачевић, који се прије шест година вратио у село Поникве 10 километара изнад Чајнича, гдје је оформио породицу и бави се узгојем оваца.

- Играо сам фудбал, био у Њемачкој и у неком периоду свог живота сам схватио да нема од тога среће. Вратио сам се на дедовину. У почетку нисам имао никог, али сам рекао оцу да морам убрзо наћи дјевојку и затим сам у Горажду упознао Фочанку Татјану. То мора бити љубав ако је с асфалта дошла са мном у село живјети од стоке и пољопривреде на 1.000 метара надморске висине - уз осмијех прича Дачевић.

Његова супруга Татјана је три године млађа од њега и родитељи су два прекрасна сина Виктора и Андреја.

- Овдје у селу ово пар људи што је остало сви имају преко 60 година. Комшиница што живи горе изнад нас рекла је да се у Пониквама није родило дијете посљедњих 50 година. Понекад је јако тешко јер нема ко да их причува. Жени је сада незгодно, Виктор има годину и по дана и таман је проходао, а Андреј има 10 мјесеци и доста је мали. Ја трчим мало овцама, трчим њој да помогнем, али сналазимо се - рекао је Дачевић.

Истиче да је живот на селу тежак с обзиром ма то да живи од стоке и онога што прода, а помоћи од државе готово да нема.

- Ја хоћу да радим, али не могу све сам и немам неки почетни капитал. Све машине које имам сам узео на кредит па га отплаћујем. Значило би ми када бих добио неку помоћ од државе. Када би ми неко само шталу саградио то би било као да су ми све дали - искрен је био Дачевић.

У разговору за "Независне" овај младић је споменуо да му ниједан посао није тежак, вољу има и не недостаје му живот у граду.

У крајевима какво је Чајниче, гдје је некада живјело 9.000 становника, а сада упола мање, Бане и Татјана су свијетла тачка и путоказ за многе младе који су без запослења у овој изразито неразвијеној општини.

Како истиче, популарност му није битна, али мисли да би могао да послужи као добар примјер младима да се врате селу и оваквом начину живота.

- Живимо од оваца и од јаја која продајемо. Имам око 100 оваца и у плану ми је да проширим стадо. Још се не може фино живјети од овог, посебно због тога што не постоје откупне станице, а и цијена је мала. Ове године сам продао око 50 јагњади, зарадио сам око 8.000 марака, цијена је била катастрофална. У БиХ је откупна цијена за јагње четири КМ, а то ми је ко да га дам џаба - испричао је Дачевић.

Поред оваца, Дачевићи ове године крећу и са узгојем поврћа, што је првенствено била жеља његове жене Татјане, која је пластеник добила од "Каритаса".

- Општина Чајниче у сарадњи са НВО 'Каритас' Швајцарска је расписала јавни позив за додјелу 10 пластеника од 100 метара квадратних са додатном опремом. 'Каритас' је учествовао са 40 одсто, као и општина, док смо ми осигурали 20 одсто неопходних средстава. Добили смо сјемена и сада је све на нама - објаснио је Дачевић.

Његова дедовина је удаљена 10 километара од Чајнича, гдје му живе и раде родитељи, пут до града је доста лош те већим дијелом макадам стога би у будућности одлазак дјеце у школу могао да представља потешкоћу.

- Сада је још рано, али не могу рећи да не размишљамо о томе. Мораћу да их возим сваки дан у школу, а имамо и опцију да живе код моје мајке у граду, па да викендом долазе овамо - рекао је Дачевић.

Како истиче, дјеца засад уживају у игри напољу са животињама те пандемију вируса корона нису ни осјетили с обзиром на то да су потпуно изоловани од људи.

Да љубав често не познаје границе, доказ су и Бане и Татјана.

- Заљубила сам се на први поглед. Без размишљања сам одлучила доћи на село и започети живот с Банетом. Понекад је тешко, с обзиром ма то да смо јако млади, али сналазимо се. Мислим да не постоји препрека коју нећемо успјети савладати - стидљиво је рекла на крају Татјана, стојећи на прагу куће с бебом у наручију.