Када се споје знање и рад, резултати не могу изостати. Доказ је брачни пар Рикановић из Бродца код Бијељине, по струци економисти, који су рад у канцеларији замијенили шталом. Производе млијеко, а кућни буџет допуњавају и товом бикова.

Труде се да осавремене производњу, јер се пољопривреди посветио и њихов син. У будућности планирају да створе модерну фарму, на којој ће плодове свог рада убирати и њихова будућа покољења.

Дипломирани економиста Душко Рикановић некада је био директор земљорадничке задруге, па референт за мјесне заједнице. Прије пет година подвукао је црту и посветио се властитом домаћинству. Тада су у штали имали само једну краву.

Постепено су повећавали број – на пет, па на 14, а данас ово комерцијално газдинство има 25 грла. Рачуница је, кажу, јасна. Колико радиш – толико и зарадиш, а душа пуна.

– Кад упоредим овај и некадашњи живот, не кајем се нимало. Имао сам плату од 1.000 КМ, а сада то зарадим за пар дана. „Измуземо“ ту суму у млијеку, а не рачунам приходе од продаје телади и бикова. Истина је да сам увијек био у одијелу и да су ми завидјели многи, али не бих се враћао на старо, јер сам сада свој газда. Радим оно што волим и од тога моја породица солидно живи – каже овај угледни домаћин.

Супруга Биљана, која је завршила Вишу економску школу, задовољна је постигнутим резултатима. Није било лако у почетку, али упорност и марљивост су се исплатили.

– Имамо свој мир, уживамо у сеоској идили. И дјеца су с нама и одлично су прихватили овакав начин живота. Радни дан нам траје од осам до 12 сати. Некад посла и нема много. Али није тешко. Кад видиш на крају мјесеца резултате онда све муке заборавиш – каже домаћица.

Рикановићи годишње произведу 100.000 литара млијека. Да би успјели у томе воде рачуна о свакој ситници.

– Три, четири врсте суве и концентроване хране дајемо нашим грлима. Ја, као економиста, добро гледам рачуницу. Некада сам нашем ветеринару говорио “ако треба, даваћу кравама и банане” – каже Душко, а онда кроз осмијех додаје да то није добра идеја, јер ће краве изгубити млијечност.

– Ако желите добар резултат, морате се и потрудити – савјетује он.

Економисти вјешто воде домаћинство, па се умјесто плаћањем “у кешу” служе и компензацијом. За телад добијају репроматеријал. Уз помоћ подстицаја за капиталне инвестиције улажу у механизацију, која је главна карика у ланцу производње.

И син Дејан, који је по струци царински техничар, напустио је посао у приватној фирми у којој је радио шест година и посветио се пољопривреди.

– Захваљујући подстицају Министарства пољопривреде РС, од 30 одсто, купили смо нови трактор, вриједан 130.000 КМ. Сад смо извдојили око 10.000 КМ за сјетвеноспремач. И ту ћемо добити поврат средстава у износу од 35 одсто. Не може се земља обрађивати без добре механизације – каже младић.

Планирају да конкуришу и за претприступне фондове ЕУ. Пут ка овом циљу био би им, кажу, олакшан када би процедура за грађевинске дозволе била поједностављена, а газдинствима која желе да се проширују омогућен закуп државног земљишта.

– Е, сад нам треба и више земље, па се надамо да ћемо успјети да добијемо оранице у концесију. Да дају по скраћеној процедури и много јефтиније грађевинске дозволе за штале, да можемо конкурисати, јер ако то не учинимо пропашће нам европски фондови. Кад би наше Министарство само испоштовало мјеру коју Србија примјењује – једна крава, један хектар државне земље на кориштење, много више домаћинстава у Српској опредијелило би се за ову производњу – сматра Душко.

Не окрећите леђа селу

Рикановићи имају 25 хектара земљишта, а жеља им је да имају дупло више, да граде и проширују газдинство. Визија им је модерна фарма на којој би дјеца имала будућност.

Захваљујући стеченим дипломама у старости ће, кажу, имати пензију и бити економски савјетници сину, да без проблема укалкулише материјалне трошкове – цијену рада, амортизацију машина, радну снагу, те да рачуна на сигурну добит.

– Не желимо да станемо на овом, већ хоћемо да проширујемо наше газдинство. У раду је спас и зато не окрећите леђа селу – поручили су Рикановићи.