На гробљу у Братунцу данас ће бити служен парастос за 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, међу којима су и они убијени на Петровдан прије 29 година у братуначким и сребреничким селима.

Помену страдалим Србима присуствоваће предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Републике Српске.

Очекује се присуство и других званичника и делегација организација проистеклих из рата.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова код Спомен-крста на градском гробљу, а након тога ће бити положени вијенци.

Обраћање званичника предвиђено је на Тргу Милоша Обилића, гдје ће бити одржан и меморијални програм.

Највећи злочин над српским цивилним становништвом у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату извршен је на подручју Подриња.

Муслиманске снаге су у више наврата извеле низ мучких напада на незаштићена српска насеља, остављајући иза себе пустош и смрт.

На подручју средњег Подриња током протеклог рата убијено је 3.267 Срба, међу којима је и 69 погинулих, као и 22 заробљена, па усмрћена на Петровдан 1992. године у братуначким и сребреничким селима.

На ширем подручју средњег Подриња и Бирча укупно је страдало око 3.500 Срба, а 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од почетка маја 1992. до средине јануара 1993. године муслиманске снаге извеле су више од 60 напада на српска села и насеља.

Само на подручју Сребренице нападнуто је 16 српских села и насеља у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 20 српских села општине Братунац убијено је најмање 460 Срба.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге, под командом Насера Орића, упале су у више српских села пљачкајући и палећи све што су стигле. У српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила, док је 22 заробљено, па убијено.

У мјесту Кравица код Братунца, на православни Божић, 7. јануара 1993. године, у рану зору у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мјештанима.

Тада је убијено 54 лица српске националности, међу којима је било жена, дјеце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени.

Зликовци су њихове одсјечене главе возилима вукли улицама Сребренице, а тијела им никада нису пронађена нити су достојно сахрањена.

Тог тужног Божића запаљено је свих 688 српских кућа и више од 2.000 помоћних објеката, као и 27 друштвених објеката у и око Кравица.

Око 1.000 мјештана се успјело извући према Дрини носећи са собом велики број дјеце и рањеника.

У зору 16. јануара 1993. године муслиманске снаге су, поново под командом Орића, напале Скелане и том приликом убиле 57 Срба, раниле 165, а заробиле 30, који су одведени у логор у Сребреницу.

Српско становништво је, тражећи спас, бјежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији.

Велики број је рањен и убијен на мосту или у његовој близини када су покушавали да препливају Дрину. Најмлађе жртве били су четворогодишњи Александар и његов дванаестогодишњи брат Радисав Димитријевић, који су убијени снајперским хицима у покушају да пређу мост и нађу спас у Србији.

Од 30 заробљених Срба половина није преживјела тортуру у бошњачком затвору и логору у Сребреници.

Сва српска села око Скелана, више од 20, муслимани су током рата разорили и попалили, као и четири православне цркве.

Српска села на подручју Власенице, Милића, Зворника и Калесије, такође, су била контуинирано изложена нападима и злочинима.

Насеље Каменица у општини Зворник претрпјело је више напада током 1992. и
1993. године. У једном од тих напада на Глођанском брду заробљена су 52 борца Војске Републике Српске.

Приликом ослобођења Каменице у фебруару 1993. године пронађене су масовне гробнице са тијелима заробљених војника. На свим тијелима уочени су трагови мучења, док су на мјестима страдања пронађени ланци, ексери и остала средства која су припадници муслиманских формација користили за мучење и злостављање заробљеника.

За злочине над Србима Хашки трибунал је 2006. године осудио Насера Орића на двије године затвора да би у жалбеном поступку првостепена пресуда била преиначена, а Орић ослобођен.

Орић је ослобођен оптужби и пред Судом БиХ, тако да за злочине над српским народом Подриња још нико није осуђен.

Овогодишње сјећање на страдање Срба из средњег Подриња биће одржано уз поруку "Мртве не заборавимо, живе борце поштујмо!".

Организатор овог догађаја је Одбор Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.