Узорковање воде ријеке Јадар показало је да је концентрација бора за 17 пута већа 20 километара низводно од рудне зоне, гдје се налазе бушотине компаније Рио Тинто, док је концентрација арсена повећана 9, а литијума три пута, показују резултати научног истраживања које је 1. марта представљено у Српкој академији наука и умјетност (САНУ).

Мјештани Горњих Недељица и истраживачи узрок тога виде у цурењу бушотина Рио Тинта. Рударски гигант, међутим, за сада ћути на ове оптужбе.

Налази истраживања “Утицај истражне фазе у зони налазишта јадарита на промену садржаја арсена, бора и литијума у реци Јадар” коју су радили истраживачи Драгана Ђорђевић, Сања Сакан и Јован Тадић, представљено је 1. марта у Српској академији наука и умјетности, а резултати су били алармантни – неколико пута увећана врло токсични арсен, али и литијум и бор, пише "Нова".

Оно што посебно збрињавања јесте да су ови узорци узети са локације која се налази десетинама километара низводно од саме рудне зоне, гдје је истраживао Рио Тинто.

Само узорковање воде је рађено 26. октобра 2021. године и то прво на два километара узводно од зоне налазишта јадарита на локацији Драгиначки мост, а затим на више од 20 километара од зоне налазишта јадарита у близини ушћа ријеке Јадар у Дрину код локације Јелав.

Док вода код Драгиначког моста највише има гвожђа, па затим магнезијума, а концентрација поменута три елемента (бора, литијума и арсена) изразито мала, резултат анализе узорка воде са локације Јелав показује нешто потпуно другачије – концентрација бора увећана је 17,1, арсена 8,9 и литијума 2,7 пута.

На Јелаву су истраживачи установили и да је концентрација гвожђа у води реалативно иста као и прије рудне зоне, али је зато на Јелаву мања концентрација магнезијума у води, док је мало увећана количина бакра и цинка.

Драгана Ђорђевић, научна савјетница са Института за хемију, технологију и металургију, која је радила ово истраживање упозорава да Рио Тинто има више од 500 бушотина и да се “зна да цури” око њих 30-ак. Из њих, како објашњава, цури токсична рудничка вода.

– То је она вода која се налази у окружењу, рудне стијене доле на 300-700 метара, јер како су они бушили тако неке бушотине које нису добро обезбеђене, почеле су да пропуштају ту воду. Ова вода излази под притиском одоздо на површину земље и са падавинама она се спира и слива у реку Јадар. То је оно што долази са површина, а ко зна којим каналима је она доспела и у подземне воде, а подземне и ријечне воде су повезане – објаснила је Ђорђевић за "Нова".

Она је истакла да је циљ њиховог истраживања управо био да виде стање квалитета воде изнад рудне зоне, те затим недалеко од самог ушћа Јадра у Дрину, те је оцијенила да се утицај пројекта “Јадар” већ сада осећа у истражној фази због необезбјеђених бушотина.

– Суштина је да су та три елемента карактеристична за ту рудну зону. Они су отисак прста те рудне зоне и они не потичу из неког другог рудника, него баш из те рудне зоне, јер та три елемента карактеришу ту руду – изјавила је саговорница 

Ђорђевић је навела да у истражној фази не би требало да буде било каквих утицаја на животну средину, а како је истакла, већ у тој фази се код пројекта Рио Тинта посљедице осјећају и то по десетине километара даље од истражне локације.

– А они нама причају о некаквом еколошком руднику. Па тек када на то дођу отпадне воде и јаловишта и 1.000 тона дневно концентроване сумпорне киселине, просто смо хтели да покажемо размјере тих утицаја који се већ осјећају 25 километара испод рудне зоне, на ушћу Дрине и Јадра, тако ће бити и Дрина, али и Сава и Дунав угрожени – рекла је Ђорђевић.

Иначе, презентацији налаза нису присуствовали представници компаније Рио Тинта, односно Рио Сава, иако су били позвани, како потврђује Ђорђевић, као ни људи из Владе Србије.

Мјештани траже одговоре од Рио Тинта

И мјештани Горњих Недељица се питају одакле арсен, бор и литијум у води низводно од рудне зоне, ако не од бушотина Рио Тинта.

Маријана Петковић из удружења Не дамо Јадар позвала је компанију Рио Тинто да објасни ове вриједности поменутих елемената у Јадру.

– Било би лијепо да нам неко из компаније објасни ове вриједности у Јадру. Како то да их узводно нема, а има их низводно од њих и ко ће то за да одговара? Одакле су ови метали доспјели у Јадар и сад улазе у Дрину одакле се Лозница снабдјева водом, ми не знамо. Очигледно има везе са истражним бушотинама што је у САНУ и приказано на промоцији – рекла је Петковић.