Министарство правде Републике Српске новим Законом о нотарској служби предвидјело је најмање једно службено сједиште нотара у свакој локалној заједници и укинула критеријум да један нотар иде на 20.000 становника. Пар мјесеци послије, испоставља се како је идеја да свака општина има свог нотара неодржива.
Ресорно министарство већ дуже времена спроводи конкурс за избор нотара у мањим општинама и градовима. Иако је процедура и даље у току, јасно је да је нови модел доживио фијаско.
Наиме, за 33 локалне заједнице није се јавио ни један кандидат заинтересован за отварање канцеларије.
У питању су Трново, Берковићи, Билећа, Власеница, Вукосавље, Гацко, Доњи Жабар, Источни Дрвар, Источни Мостар, Језеро, Калиновик, Кнежево, Костајница.
Заинтересованих није било ни за Крупу на Уни, Купрес, Лопаре, Љубиње, Милиће, Невесиње, Ново Горажде, Осмаке, Оштра Луку, Пелагићево.
Нико не жели бити нотар ни у Петровцу, Петрову, Рибнику, Рудом, Сребреници, Угљевику, Хан Пијеску, Чајничу, Шековићима и Шипову.
Највеће интересовање будући нотари су показали за Челинац, Станаре и Источно Ново Сарајево гдје су се јавила по три кандидата, као и за Србац и Станаре за који су стигле по двије пријаве.
Како је речено у министарству, са њима ће ових дана бити проведени интервјуи.
Такође, по један кандидат је конкурисао на позиције у Сокоцу, Источном Старом Граду, Випшеграду и Рогатици.
Ивелић: Не исплати се
Предсједник Нотарске коморе Републике Српске Слада Ивелић каже за CAPITAL како су нотаријати у малим срединама, испод 20.000 становника, неодрживи.
Према њеним ријечима да би једна канцеларија опстала у њој мора бити запослено најмање три радника без обзира на остварени промет.
- Нотар прима странке, чита и потписује уговоре али он не може да функционише без административних радника. Те трошкове нотар у једној малој средини не може да покрије из свог рада - каже она.
Као један од проблема она идентификује и мали промет са некретнинама у неразвијеним срединама, на основу којег се обрачунава нотарска накнада.
У добром дијелу Републике Српске он је на занемаривом нивоу, а тамо и гдје га има, вриједност некретнина и уговора је ниска.
- Због тога се људи са тих подручја чешће одлучују да се запосле у правосуђу или адвокатури - сматра Ивелићева.
Она каже како и у европским земљама постоје слични проблеми, с тим да је у појединим случајевима држава нотару омогућила да се поред тог посла бави и адвокатуром. У Републици Српској ова два позива су стриктно раздвојена.
Занимљиво је да су адвокати у Републици Српској имали сличан приједлог, али да га власт није прихватила. Наиме, они су тражили да се и њима као и нотарима дају овлашћења код склапања и прописивања уговора.
Адвокатска комора Републике Српске је раније покушала да оспори Закон о нотарима РС, гдје су тврдили како се нотарима даје монопол, те како би и једни и други требали бити равноправни, али је Уставни суд РС њихову апелацију одбио, о чему је CAPITAL раније писао.
Иначе, према именику Нотарске коморе Републике Српске највише нотара ради у Бањалуци, и то њих 13. Слиједи их Бијељина са осам и Приједор са четири нотарске канцеларије.
Аутор: Дејан Товиловић
