Роман Малишев Серафимович рођен је 20. фебруара 1970. године у граду Вјатки у Кировска област.

Имао је једну љубав, волио је да црта. Сатима би сједио негдје у природи цртајући пејзаже. Касније је почео да слика иконе и што се више у томе усавршавао, тим је више православље постајало сазвучно његовој души. Једног јутра је сјео у воз и отпутовао на Валаам у манастир, како би још нешто научио. Намјеравао је да остане у манастиру недјељу дана, али прошао је читав мјесец, а он никако није одлазио. Остао је у манастиру и почео да слика иконе. Пробудила се вјера и Роман је постао искушеник, а послије извјесног времена примио је и монашки постриг. И даље је сликао иконе, радио је много и свесрдно, и то му је је причињавало радост, а пошто се прочуло по црквама и манастирима о Романовом сликању, почеле су да га засипају поруџбине.

Када су почели сукоби у тадашњој БиХ, Роман је од свог духовника затражио дозволу да иде тамо, али духовник му није дозволио, рекавши да се неће вратити ако оде. И Роман је наставио да слика. Једном приликом у манастир је стигло писмо са Свете Горе, до које је такође стигла слава талентованог иконописца, у којем су Романа позивали да дође и ослика иконостас. Духовни отац дао је Роману благослов и он је кренуо на пут.

Фото: Милош Божић/Фејсбук

Пут га је водио кроз Београд, и у једној београдској улици, случајно је наишао на руске добровољце, који су дошли да посјете рањене саборце. Душа му је успламтјела и похрлио је са њима преко Дрине у Републику Српску.

У Војску Републике Српске је ступио средином 1994. године. Борио се у саставу Трећег руског добровољачког одреда (Јеврејско гробље - Грбавица) и у саставу одреда "Бели Вукови" (Јахорина - Пале).

Борио се храбро, неустрашиво, бодрио своје саборце и смиривао их молитвом.

Приликом борби на Мошевачком брду, на сјеверозападу Српског Сарајева, 25. октобра 1994. године погинуо је Роман Малишев.

Његово тијело, које је остало на бојном пољу, послије два дана је размијењено, односно откупљено.

Сахрањен је са војним почастима на гробљу Доњи Миљевићи у Српском Сарајеву, мјесту на којем су сахрањени и други руски добровољци који су дали своје животе за одбрану српског народа и Републике Српске. Њих осамнаест.

Фото: Милош Божић/Фејсбук

Послије склапања мира у Дејтону, граница је прошла поред гробља и руски добровољци остали су да почивају свега неколико метара од ње, као да је чувају.

Чак и послије смрти су на првој линији.

Пише: Милош Божић