Милена Радосављевић и Марко Стошић из Лесковца, за само двије године добили су четири кћерке, јер је храбра мама изнијела двије близаначке трудноће. Лана, Лена, Лара и Луна, четири сестре, које су за кратко вријеме пристигле и донијеле срећу у дом Радосављевића и Стошића.

Како Милена каже прва трудноћа јесте била планирана, друга иако није, свакако их је обрадовала, али и породилиште у Лесковцу које за 15 година не памти овако нешто.

– Прва трудноћа је била планирана, чим смо сазнали за њу, ја као да сам имала неки предосјећај да су у питању близнакиње. Са колегиницама сам све гледала дупле ствари, дупла колица, дупле кревете, да бих након шест дана на контроли сазнала да носим двије бебе. Трудноћа је прошла уредно, породила сам се 2018. године, бебе су добиле мање оцјене због мање килаже. Биле су и у инкубатору али је у принципу све на крају било у реду. Зову се Лана и Лена, прича  поносна мама прелијепих дјевојчица.

Како је вријеме одмицало, додаје она, примјетила је неке промјене код дјевојчица.

– Примјетила сам код обе близнакиње да имају страбизам и водила сам их офталмологу и нажалост, носе наочаре са великом диоптријом, која може да се коригује вјежбама, каже Милена.

Фото: Приватна архива

Ако се изузме овај проблем, све остало је било идилично. Убрзо стигле су и изненадне вијести, које су овој породици уљепшале живот.

– Након шест мјесеци сам сазнала да сам опет трудна, иначе трудноћа није била планирана, хтјела сам још дјеце али не баш у тако кратком временском периоду, али десило се… Када сам сазнала да су двије бебе у питању била сам пресрећна, али и докторка је била одушевљена, јер у последњих 15 година није био забиљежен ниједан случај дуплих близанаца у Лесковачкој болници- каже поносна мама.

Фото: Приватна архива

Истиче да је други порођај био много тежи.

– Порођај је био јако тежак 2020. године, могу рећи питање живота и смрти, јер је у току трудноће дошло до компликације која није могла да се установи ни прегледом, ни ултразвуком, а ни природан порођај није био могућ са торзијом утеруса.

Фото: Приватна архива

Милена каже да је знала да нешто није у реду, да је цијела трудноћа била мучна.

– Имала сам константне болове, нисам могла да ходам, али су сви говорили да се то дешава и да је нормално. Срећа па је уз мене била моја изврсна докторка, која је успјела да спаси и мене и моје бебе. Била ми је огромна подршка, током цијеле операције остала је прибрана и успјела је да ријеши озбиљан проблем који се не виђа често у гинеколошкој пракси.

Шта је торзија утеруса

Торзија утеруса (материце) представља стање које није толико често у хуманој медицини. У највећем броју случајева, торзија утеруса се открива приликом порођаја и настанак није у потпуности познат.

            Фото: Приватна архива

Код торзије утеруса, материца се окреће за више од 45 степени на споју тијела и грлића материце. У највећем броју случајева се ово окретање догађа у износу од 180 степени. Материца може да се окрене на било коју страну, мада се нешто чешће виђа окретање на десну страну.

Како се поставља дијагноза торзије утеруса

Дијагноза овог стање је веома тешка, готово немогућа на основу анамнезе и клиничког прегледа. У највећем броју случајева, дијагноза се поставља након хируршког отварања трбуха. Лијечење торзије материце је искључиво хируршким путем и подразумијева враћање материце у свој физиолошки положај.

У Миленином случају на крају се све срећно завршило, бебе су добро, као и мама, иако вјерујемо да од обавеза “не диже главу”.

– На крају је, ипак, све било добро, бебе су рођене живе и здраве, одмах су биле са мном. Зову се Лара и Луна. Међутим, временом примјећујемо и код њих страбизам, најмлађој је неопходна операција, али доктори савјетују да сачекамо да порасте још мало. Још да ријешимо питање очију и све ће бити добро, каже ова срећна мама.