Пуне четири године су прошле откако нас је напустила југословенска пјевачка дива, кантауторка и сликарка Јадранка Стојаковић. Њени пријатељи је нису заборавили, али ни сви они који су поштовали и вољели Јадранкин умјетнички рад.
Стојаковићева је преминула 3. маја 2016. године у Бањалуци, а дуже вријеме је боловала од амниотрофичне латералне склерозе. Својим пјесмама је описала пуни спектар емоција чинећи да се сваки слушалац саживи и осјети поруку коју је својим пјесмама преносила.
До рата је била активна на музичкој сцени цијеле бивше Југославије, била је позната по својим наступима на којима је истовремено пјевала, свирала гитару и усну хармонику. Дио живота провела је у Јапану, тачније 23. године - гдје се, осим музиком, бавила и сликарством.
Њен значај за историју поп рок музике БиХ огледа се у промоцији пјеване поезије, акустичне гитаре и традиционалног инструмента каза. Остала је упамћена као пјевачица која је њежним емоцијама и пјесмама, које ћемо заувијек памтити, оплеменила једно вријеме, људе и народ.
Живот о којем је она сама пјевала изгледа овако: "Помислим некад на бивша јутра, на бивше дане и бивша мјеста, ал' пут ме води само у сутра, живот је једносмјерна цеста..."
