Вијест о доласку на свијет Матеја, Марка, Луке и Јована одјекнула је широм региона и Европе 14. јануара прошле године, док ће данас Бањалуком одјекивати срећа јер најпознатије четворке прослављају свој први рођендан.

Четири малишана придружила су се прије тачно годину дана старијем брату Константину и родитељима Милани и Немањи и до тада трочлану породицу Петровић учинили седмочланом.

Прича о њима је посебна, а како и не би била када се четворке рађају једном у пола милиона случајева.

Ми их пратимо од првог дана, тачније од првог плача који се проломио љубљанским породилиштем те јануарске недјеље послијеподне, а након чега су већ истог дана послије писања "Независних новина" освојили срца широм региона.

Када су угледали свијет Матеј је био најтежи и имао је 1.450 грама, Марко 1.420, Лука 1.030, а је Јован имао 1.280 грама, док су већ током првих мјесец дана, како је причала Милана, поприлично ојачали јер су добили по око пола килограма.

Данас су већ "велики", па су нас прије само десетак дана дочекали у свом дому у Бањалуци гдје су уз најмилије прослављали празнике.

Мале главе с окицама боје неба и косицом боје сунца заигране међу играчкама константно надгледа брат Константин, који је улогу старијег брата прихватио с пуно одговорности. Њихов дан почиње рано ујутру, а до вечери, како каже Милана, увијек буде изазова.

- Сваки дан је изазован. Ујутру устану, ми их нахранимо, они затим мало заспу, мало одморе. Након тога се буде, доручкујемо, идемо у шетњу, онда слиједи ручак. Они се у међувремену играју са старијим братом. Навече слиједи вечера. Сада су почели да пужу, свако иде на своју страну, истражују, устају... Полако се дижу на ноге - испричала је Милана за "Независне новине".

Откад су почели пузати, два пара руку и ногу Милане и Немање нису довољна да сустигну малу четворку, па им у свему помаже старији син.

- Константин је супер. Он је пуно бољи него што смо очекивали. Пет година је био сам и сва пажња је била усмјерена само на њега, али одлично се снашао. Обожава их, воли да се игра са њима. Ријетко кад показује љубомору. Увијек је ту да припомогне, да донесе, да их причува… Њему су они све занимљивији јер се сада знају играти. Много више времена проводи са њима сада него кад су били скроз мали - истиче она.

Такође, велику пажњу привукла су и имена четворки, а за њих су добили благослов из манастира Крка.

- Кад смо добили благослов за та имена, више није било дилеме како ће се звати - прича она.

Често их је могуће видјети на улицама Бањалуке, а како причају Немања и Милана, људи их заустављају и фотографишу.