У акцији једне старе ревије "Тражимо најстаријег Југословена" 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање, удаљено од Тешња десетак километара, гдје је живио Мехо Хаџић, вјероватно најстарији становник Југославије.

Када су стигли новинари, Мехо је сјео пред кућу на клупу и почео да прича како се сјећа када је у овом селу било само шест кућа, а у Теслићу једна.

- Имао сам више од 30 година када су ме позвали на градњу пруге Усора – Прибинић. На дионици пруге која је ишла према Теслићу 1884. године испријечио се неки млин и требало га је срушити. Тражио сам да то не чине. Ама људи, нећете нам ваљда срушити и ту кућу, која крух значи, рекао сам. Остаћемо гладни. Гдје ћемо жито млијети?! - испричао је тада новинарима.

Фото: Yugopapir/screenshot

Мехо Хаџић је рођен 1848. године у селу Ораш Плање. Имао је петоро браће - Махмута, Мују, Ахму, Фехру и Реџу те сестру Фатиму. У вријеме писања текста сви су одавно били помрли. Мехин отац звао се Ариф, а мајка Цура. Већ их је био заборавио. Супруга Ајка умрла му је 70 година прије настанка текста. Било јој је педесет година. С њом је имао сина Мухарема. Нажалост, он се утопио у ријеци Усори са 12 година.

Мехо Хаџић је више од стотину година био најамни радник. Радио је на пољопривредним имањима, сјекао дрва, а највише је времена провео чувајући козе.

Мехо није служио војску. Имао је урођену ману, краћу лијеву ногу. Због тога је носио штап.

Никада није пушио, а није пио ни алкохол. Хранио се искључиво козијим млијеком, сиром, кајмаком и пио киселу воду, а када је био с козама на пашњацима, често је сисао њихово млијеко.

Како је тада било писано, добио је и треће зубе. Занимљиво, сви су му тада били здрави. Зубима је могао подићи мељају или јаре од 30 килограма.

Бринули се о његовом здрављу

Прије четрдесет година тада, како је писала ревија, остао је без икога свога. Примили су га Мехмед и Рукија Ћорић. Саградили су му мању кућу и увели свјетло. Хранили су га, одијевали, куповали му дрва за огрев. Када би пао снијег, Мехмед и Рукија устајали би ноћу и по два пута и ложили му ватру.

- Гледајући Меху дјелује весело као да би опет пошао на зелене пропланке и потрчао за козама - закључили су тада новинари који су имали прилику да упознају овог човјека.

Према новијим изворима и текстовима који су објављени о Мехи Хаџићу, на његовом споменику пише "Мехо Хаџић 1848-1979", што значи да је умро годину након објаве тадашњег текста и да је доживио 131 годину.

Његов лик био је својевремно и на флашама једног бренда минералне воде из Тешња.