Према подацима америчке Централне обавијештајне агенције ЦИА, Босна и Херцеговина је на трећем мјесту у региону Балкана по старости становника, пише сарајевски портал Аваз и додаје да је од укупног броја становника 16 одсто у категорији треће животне доби, а највише их је у Хрватској - 21 одсто.
Према подацима из јула ове године, америчка ЦИА процијењује да у БиХ живе 3.824.782 становника.
У старосној доби до 14 година БиХ има 13,18 одсто становништва, у доби од 15 до 24 године 10,83 одсто, а најбројнија је популација у животној доби од 25 до 54 године (44,52 одсто). БиХ има и 15,24 одсто становништва у животној доби од 55 до 64 године старости, а пензионерски дио (изнад 65 година) чини 16,22 одсто становништва.
Такође, додаје се, БиХ је земља из које људи одлазе, и то највише млади, који би требало да заснивају породице, а тачних података о томе нема.
Стручњаци упозоравају да се ситуација током пандемије корона вируса додатно погоршала.
Економиста Адмир Чавалић за Аваз каже да БиХ већ има проблеме због чињеница које су наведене у извјештају ЦИА-е.
"Евидентно је да већ сад имамо недостатак одређене радне снаге, ту је и ниска продуктивност радника. Очекује се да ће у наредних 15 година нових 300.000 корисника ући или, боље рећи, стећи права на кориштење система ПИО", појаснио је Чавалић.
Додао је да забрињава то што потенцијални, будући економски просперитет не гарантује унапређење демографских показатеља, изузев успоравања тренда одласка људи.
- Искуства других земаља показују да пронаталитетне политике не дају резултате у кратком року. Због тога сматрам да бисмо ускоро могли увозити радну снагу, и то с циљем одржавања економских односа - рекао је.
Чавалић каже да ће власт морати да одлучи на тај потез, првенствено ради стабилности великих социјалних система.
- Треба нагласити да се наши социјални системи заснивају на међугенерацијској солидарности. То је концепт који не функционише ако нема нове генерације која би се солидаризовала - навео је Чавалић.
Највише старих особа на подручју западног Балкана има Хрватска - 21 одсто.
Према истим подацима, Србија је на другом мјесту, Црна Гора на четвртом, Сјеверна Македонија на петом, а слиједи Албанија.
