Још једно убиство жене. Још један изгубљени живот који се могао сачувати. Убиство Алдине Јахић (32) из Калесије поново је потресло БиХ, али и регион.

Све се догодило 16. новембра око 18 часова када је, како је саопштено из Тужилаштва ХНК, Калајџић након што је на илегалан начин набавио пиштољ, сачекао несрећну жену испред фитнес центра у којем је тренирала. Осумњичени јој је, како је наведено, пришао и више пута је ударио у предјелу главе и груди, док се она покушавала одбранити.

Калајџић је у једном тренутку извадио пиштољ, а несрећна жена почела је да бјежи у правцу оближњег хотела, дозивајући пролазнике и молећи их да позову полицију, јер је мушкарац прати и пријети јој оружјем. Успјела је ући у ресторан и покушати позвати полицију, али ју је осумњичени убрзо пронашао у тоалету. Тамо јој је, према наводима Тужилаштва, пришао и испалио хитац у предјелу главе, нанијевши јој смртоносне повреде од којих је преминула на лицу мјеста.

Фемицид у Мостару, у којем је брутално убијена Алдина Јахић, само је најновији подсјетник на то колико је опасно бити жена у друштву које још увијек не схвата озбиљност насиља над женама.

Само неколико дана прије тога, у Станарима је убијена Винка Ђ. (76), коју је супруг Ненад Ђ. (82) сјекиром убио док је спавала.

Ови трагични догађаји који и даље потресају јавност јасно показују колико је проблем фемицида дубоко укоријењен.

“Као грађани бјежимо од одговорности”

Гордана Видовић, предсједница Удружења “Будућност” у Модричи каже за Српскаинфо да друштво не схвата озбиљно ситуацију у којој се налазе жртве насиља у породици.

- Посљедњих година имамо изузетан пораст фемицида и то уз несвакидашње ситуације као што је било у Мостару, Градачцу, Станарима, гдје је човјек прије неколико на спавању убио жену. То су неке ствари на које морамо реаговати, морамо бити сензибилнији и осјетљивији и мултисекторским приступом то морамо заједнички радити – каже Видовићева.

Када је ријеч о случају из Мостара, Видовићева каже за тај случај постоје двије врсте одговорности.

- Прва је да је нека друга жена пријавила тог истог починиоца и да тај случај још увијек није процесуиран. Полиција и тужилаштво сносе одговорност што није дошло до епилога тог случаја. У том случају, он би већ био пресуђени починилац насиља. У другом случају, одговорност носе и грађани. Ми као грађани бјежимо од одговорности и не желимо да пријавимо. Не желимо да видимо да се нешто дешава у нашем непосредном окружењу – сматра Видовићева.

Видовићева истиче да се жене одваже да пријаве насиље, али ако не наиђу на позитиван одговор институција, онда други-трећи пут се заустављају, јер нису добиле онај одговор који је требало да добију већ први пут.

На питање да ли би БиХ требалo да добије јавни регистар насилника, Видовићева одговара да би то било добро.

- Ми имамо регистар педофила, али он није доступан свима који би то требало да имамо. Било би добро да добијемо и регистар јавних насилника на нивоу Босне и Херцеговине – закључује Видовићева.

“Фемицид је пораз друштва”

Горица Ивић, директорка Фондације “Удружене жене” из Бањалуке, каже за Српскаинфо да је фемицид пораз цијелог друштва, јер најчешће није изненадан чин, већ посљедица дуготрајног насиља.

– Држава има одговорност да уради све да до насиља не дође, а уколико дође, да га спријечи и заустави. Важно је да знамо да кривична дјела насиља у породици и насиља над женама су кривична ела која се гоне по службеној дужности. Значи, за покретање истраге није увијек нужна пријава жртве.  Надлежни органи могу да дјелују по службеној дужности. То нису дјела која се гоне по тужби жртве. Жртва може само да пријави , али некад је страх толики да оне уствари не смију да пријаве, јер се плаше да ће та пријава довести до још већег насиља, а жртви неће донијети никакву заштиту коју она приликом пријаве највише тражи и захтијева – каже она.

Ивићева наглашава да је у овим случајевима хитност врла важна.

- Када процедуре трају шест мјесеци или годину дана, а у међувремену се ништа не дешава, то је озбиљан пропуст на који треба обратити посебну пажњу - упозорава она.

Истиче да свакодневно свједоче да су жене оснаженије да потраже помоћ.

– По статистикама, број евидентираних пријава кривичних дјела за насиље у породици је око 1.000 у Републици Српској. Према часовнику криминалитета који је израчунат у 2023. години у Републици Српској сваких шест и по сати се евидентира једно кривично дјело насиља у породици. Жене јесу дефинитивно оснаженије да раније пријављују. Свјесније су да препознају раније насиље, знају да могу пријавити без обзира да ли се ради о супружнику или некоме другом, али нисмо сигурни колико је систем спреман да одговори на све те њихове пријаве и на тражење помоћи и подршке – појашњава Ивићева.

Наглашава да је од пресудне важности да починиоци насиља буду адекватно санкционисани и да се примијене све законом прописане мјере. Како каже, жртве морају бити заштићене, казне морају бити сразмјерне почињеном дјелу и имати јасну превентивну функцију, како би се спријечили будући случајеви насиља и како би се превентивно дјеловало на друге починиоце насиља.