Мало је позната прича о херојима који су фудбалску лопту морали да замијене пушкама у Републици Српској.

Практично цијели један тим дао је живот за Републику Српску, а ради се о момцима који су играли за ФК "Полет" из Подновља код Добоја. Чак 12 играча погинуло је током рата од 1992. до 1995. године.

– Почетак рата је био и нека врста мобилизације за фудбалере. Када је српски народ био угрожен, они су лопту замијенили пушком. Чекао их је најважнији меч, у којем је улог био много већи од три бода. Сви су се укључили у борбу и велики број их је изгинуо бранећи вјеру и отаџбину – говорио је за "Новости" прије неколико година Јово Вукељић, тренер ФК "Полет".

Тужно је и страховито погледати списак играча.

– Први је страдао, 1992. године, Небојша Грабовац (28), играч средине терена, неожењен. Исте године погинули су и Драган Босић (24), играч одбране, неожењен, па Славко Вукмировић (25), лијеви бек, отац једног дјетета, Драган Радуловић (27), играч одбране, Милош Нарић (29), играч одбране, отац двоје дјеце која данас играју у истом клубу… Шести играч који је изгубио живот 1992. је Драган Максимовић (23), нападач, отац једног дјетета, потом Слободан Нарић (23), играч одбране, и Ђоко Нарић (31), такође одбрамбени играч, отац двоје дјеце. Свој живот за Републику Српску дали су и Славко Грабовац (22), десни бек, отац једног дјетета, па Синиша Шапорац (25), играч средине терена, чије дијете се родило мјесец дана послије његове погибије. Здравко Нарић, у тиму одбрамбени играч, неожењен, нестао је у бици на Возући 1994. године, и његове кости још нису пронађене. Дванаести играч Полета који је дао живот за родну груду је Зоран Томушиловић (27), отац двоје дјеце. Као командир интервентне јединице "Вучијачки орлови", погинуо је од муслиманске руке – по завршетку рата. Убијен је у Модричи 1996. године – испричао је Вукељић.

Само спомен плоча у просторијама клуба подсећа на херојство ових момака – најмлађи је имао 22 године, најстарији 31 годину. Да вријеме не обрише сећање, потрудило се Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.

– Из овог примјера јасно нам се осликава цјелокупан однос према онима који поднијеше највећу жртву за народ. Примјер ФК "Полет" говори о позицији и односу државе према борцима и њиховој жртви. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да се то промијени – говорио је за "Новости", Мијодраг Иванић, члан Предсједништва Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригада ГШ ВРС.

Његово удружење побринуло се да се побољшају услови животи многима који су се жртвовали за Републику Српску.

– Формирањем Удружења гардиста и преузимањем активности на прикупљању информација о броју припадника бригаде, броју погинулих и рањених, њиховом послијератном животу, за ово пола године постојања дошли смо до шокантних података. Само у оквиру бригаде, животе за Републику Српску дало је више од 250 њених припадника. Послије рата, услијед разних узрока, а највише посттрауматског синдрома, настрадало је 50 припадника Гарде. Скоро половина рањених је на ивици егзистенције, а иза двадесетак погинулих остало је пусто огњиште. Њихове куће данас су зарасле и пусте, као нијеми споменици наше срамоте – каже Иванић.

Сада се већ организује и меморијални турнир "12 хероја", у знак сећања на ове момке, мештани их добро памте – ипак, сви сматрају да глас о њима треба даље да се чује.