Сви смо свједоци да у посљедње вријеме купујемо храну, дакле основне животне намирнице, воће и поврће по вишим цијенама. То је званично забиљежио и Завод за статистику Републике Српске, који има посљедње податке за цијене у јануару.
У односу на децембар прошле године, воће је скупље за 3,8 одсто, риба 3,2 одсто, поврће 2,7 одсто, млијеко и млијечни производи, те уље и масноће за 1,6 одсто.
Производи
Примјера ради, просјечна цијена литра уља у Српској је била 2,28 КМ у децембру, а у јануару 2,32 КМ. Килограм свјеже пастрмке у децембру је у просјеку коштао 9,66, а у јануару 9,74 КМ. Јунетина с костима је била 8,29 КМ, а у јануару 8,56 КМ. Купус је поскупио у просјеку за 14 фенинга по килограму, па је у јануару коштао 0,67 КМ.
Банане су у просјеку скупље за чак 13 фенинга по килограму и у јануару је просјечна цијена била 2,08 КМ. Скупље су и јабуке за око осам фенинга и у првом мјесецу су коштале 1,61 КМ.
Просјечна цјена брашна скупља је за два фенинга по колиграму и у јануару је коштало 1,28 КМ, док је хљеб поскупио за један фенинг, па је његова просјечна цијена по килограму била 2,17 КМ.
Статистика каже да је просјечна цијена бензина у јануару била скупља за четири фенинга по литри, а дизела за шест.
Трговачка навика
Муриса Марић, извршни директор Удружења за заштиту потрошача Дон Приједор, каже да су наши трговци повећали цијене одмах након поскупљења нафте на свјетском тржишту.
- Познато је да одмах послије скока цијена нафте код нас дође до ланчаног поскупљења производа и услуга. Ево, као што сви видимо и осјетимо на нашим новчаницима, то се и сада десило - каже Марићева.
Истиче да се никада није десило да трговци снизе цијене производа због пада цијена горива, а да су можда само једном у посљедње вријеме превозници појефитинили карте за превоз.
Подсјећа да тако у Републици Српској храна није појефтинила када је прошле године у току ванредног стања била ограничена маржа на гориво, које је тада коштало око 1,50 до 1.60 КМ.
- Иначе, чланови удружења за заштиту потрошача сматрају да и сада цијена горива није требала ићи толико. Расте сваке седмице за неколико фенинга - наводи Марићева.
Она сматра да је пред нама година која ће сигурно бити тежа од прошле, напомињући да плате стагнирају.
- Ако дође до поскупљења комуналија, онда ћемо ући у једну кризну годину. Биће погођени поготово наши најсиромашнији суграђани, међу којима има највише пензионера - истиче Мурићева.
Министарство
Министарство трговине и туризма Републике Српске прати посебно цијене основних животних намирница чија је маржа регулисана Уредбом. Тако је Одјељење за цијене, како кажу, посебно фокусирано на праћење цијена намирница из тог обухвата. Кажу да је у јануару забиљежен раст цијена поврћа које није сезонског карактера, брашна и уља.
- До раста цијена брашна, уља и шећера дошло је још крајем прошле године, а разлог њиховог раста је раст берзанских цијена пшенице, сунцокрета и шећера на свјетском тржишту због лошијих приноса - објашњавају у Министарству.
Напомињу како трговци и произвођачи на територији Републике Српске формирају цијене робе и услуга слободно према условима тржишта, осим за производе садржане у Уредби о ограничавању маржи у промету робе, којом су обухваћени производи који спадају у основне животне намирнице (со, животињска маст, сунцокретово уље и биљна маст, маргарин, пастеризовано млијеко, јогурт, пшенично брашно, хљеб, шећер, храна за дојенчад и за бебе и лијекови).
- На продајну цијену сваке робе утиче набавна цијена (која се састоји од фактурне цијене произвођача, односно добављача увећане за зависне трошкове) и маржа, коју сваки трговац зарачунава на набавну цијену - подсећају у Министарству.
Поремећаји на тржишту
Истичу да тржишна инспекција, у свом редовном инспекцијском надзору, између осталог, контролише трговце о поштовању Уредбе о ограничавању марже у промету робе при формирању цијена у велепродаји и малопродаји.
Кажу да ће доносити и спроводити мјере у складу с надлежностима у случају поремећаја на тржишту.
Горан Рачић, предсједник подручне Привредне коморе Бањалука, каже да је храна у Српској највјероватније поскупила због повећања цијене нафте.
- Кратак је период да би се дали тачни разлози. Требало би сачекати бар пола године за квалитетну анализу стања на тржишту како се не би давале штуре и паушалне оцјене - закључио је Рачић.
