Прошла је година дана откако нас је напустио наш вољени пријатељ Стефан. Година у којој смо научили колоко тишина може да боли, колико празно може да буде мјесто гдје је некад био твој смијех. И данас као и сваки претходни живимо у невјерици, али и нади да ћеш нам се ипак појавити насмијан и тугу прекинути својом шалом. Ипак остале су само успомене - живе, јаке и болне. Недостајеш, брате. У свакој причи, у свакој пјесми, у сваком оку које те помене - има те. Вријеме пролази, али љубав и сјећања не блиједе. Твоји Небојша, Немања, Драган, Никола, Александар, Кристијан и Веселин