У емисији „Печат“ на РТРС-у, 18. децембра је емитован видео-прилог који говори о томе како Бошњаци купују некретнине у Источном Сарајеву, те како је посљедњих неколико година забиљежен пораст броја станова у власништву особа које немају пребивалиште у Источном Сарајеву, а долазе из ФБиХ. Видео-прилог је приказан под насловом „Источно Сарајево – настало као одговор на прогон Срба из Сарајева; Три деценије касније – све више станова у власништву Бошњака“,

Прилог је изазвао снажне реакције у јавности и медијима, а сада се огласио и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић који је навео да овај прилог није отворио никакву нову тему, већ јавни простор за разговор о ономе о чему се одавно и увелико прича међу људима.

Истиче, разлика је само у томе што се сада о томе говорило јавно, без увијања и без глуме.

Он је навео да у земљи каква је БиХ не смије постојати ниједна табу тема "ако мислимо добро дјеци и генерацијама које долазе".

- Све што се гура под тепих, све о чему се не смије говорити, све што се проглашава "опасним" само зато што није политички коректно, прије или касније се врати као проблем, и то увијек у најгорем могућем облику – навео је Ћосић у Фејбук објави.

Ђосић је истакао да у прилогу РТРС-а, као ни у размишљањима људи који су у њему говорили, нема шовинизма, већ искључиво реалног промишљања које произилази из колективног историјског искуства народа који живе на овим просторима.

Према његовим ријечима, историја нас, хтјели ми то или не, учи одређеним константама, а једна од њих у БиХ јесу национални сукоби који су увијек имали и снажан вјерски карактер.

- Више пута је покушавано да се та реалност "превазиђе". Од идеје стварања "босанске нације", преко различитих облика заједничке државе, кроз Југославије и концепт "братства и јединства". Скоро педесет година смо живјели у тој идеји, вјерујући да је све у реду, а онда смо се међусобно поубијали у десетинама хиљада. На овим просторима проливени су хектолитри крви. И ту крв не може опрати никаква демагогија, па ни она упакована у наизглед добронамјерно - "ко нас, ба, завади" – истакао је он.

Ћосић подсјећа да нас историја учи и „да ми, једноставно, не можемо мирно живјети измјешани без јасно дефинисаних политичких, националних и институционалних оквира, права и одговорности сваког народа појединачно.“

- То није позив на мржњу, него констатација реалности. Игнорисање те чињенице није било какав хуманистички, "сви смо ми људи" приступ него огромна неодговорност – рекао је Ћосић.

Парафразирајући Алберта Ајнштајна, рекао је да је дефиниција лудости радити изнова и изнова исту ствар, а очекивати другачији резултат.

- Ако наставимо да форсирамо моделе који су више пута пропали и који су нас сваки пут довели до крвопролића, резултат ће, прије или касније, поново бити исти. Зато морамо отворити све теме и о њима говорити искрено, без страха и без лажног моралисања. Ова тема није важна само за Источно Сарајево, она је кључна за будућност свих људи који живе у БиХ.

И због тога, прије него што наставим, желим још нешто да апострофирам - лично бих највише волио да можемо да се идентификујемо само као људи, да једина подјела буде на добре и лоше.  Али у оваквој земљи, са оваквим историјским насљеђем, то је утопија. А утопије у БиХ, по правилу, завршавају као дистопије у којима се нека нова генерација поново убија, зато што претходна није имала снаге да се суочи са чињеницама и сама са собом – додао је он.

Примјер тог несуочавања са реалношћу је, додаје он, и реакција појединих неодговорних људи који су, након овог прилога РТРС-а, јавно позивали Бошњаке који посједују некретнине у Источном Сарајеву да пријаве пребивалиште и политички се ангажују на наредним изборима, вјероватно из ината.

- Зар то није гурање прста у око сарајевским Србима који су већ прошли голготу егзодуса, који су напустили своја огњишта и који данас чине већину становништва Источног Сарајева.  Да ли је то нешто што је потребно људима у Источном Сарајеву и Сарајеву? Како би реаговало Сарајево када би се, рецимо, одједном појавило 50.000 Срба који би затражили пребивалиште у том граду с намјером да се политички ангажују и испостављају своје захтјеве? Би ли то било дочекано као "богатство различитости" или као пријетња? Видјели смо већ како се "лијепо" дочекују српски спортисти или српска дјеца која носе мајице свог омиљеног клуба, а сасвим случајно тај клуб је из Београда – упитао је градоначелник.

Ћосић је закључио да је највећа и најнасушнија потреба данас у БиХ политичка зрелост ове генерације.

- Ако желимо добро генерацијама које долазе, морамо смоћи снаге, мудрости и храбрости да коначно ријешимо питање суживота тако да за неколико деценија тај суживот не произведе нови рат и ново страдање.

- Историја нам показује да једини успјешан модел за то може бити онај у којем у оквиру БиХ сваки конститутивни народ има своје политичко и институционално "двориште", у којем уређује односе, доноси одлуке и сноси одговорност, уз јасно и недвосмислено правило да ниједна одлука никада не смије бити на штету било кога ко није дио већине у том простору. А онда да будемо одличне комшије. Да сарађујемо, помажемо једни другима, дружимо се и градимо пријатељство. Али истинско пријатељство, а не ово "грантовско" – рекао је он.

Ћосић је рекао да вјерује да је то могуће и да је то једини модел чију цијену неће платити нека будућа генерација.

Он је замолити, према његовим ријечима, дежурне тумаче туђих мисли да не "објашњавају" шта је хтио рећи, него да, ако већ преносе, пренесу цијели текст без измјена.

- Па нека онда људи - Срби, Бошњаци, Хрвати и сви остали - сами суде о мојим ставовима – навео је он.