У старој фочанској цркви Светог Николе, након прошлогодишње рестаурације зидног сликарства, ових дана при крају су увођење подног гријања и замјена подних камених плоча, а претходно је обновљен и дренажни систем у порти, чиме је заустављено штетно дејство воде и влаге на зидове храма.

Црква Светог Николе национални је споменик БиХ изграђен за вријеме турске владавине, 1857. године, и ово је једна од њених најсвеобухватнијих обнова.

Изграђена у великој страни, у тадашњој Српској Вароши, на ободу Фоче, гдје је под Турцима Србима било дозвољено да насељавају градско подручје, у вријеме када је подигнута представљала је једну од највећих фочанских грађевина.

Изворно је, осим централног кубета које је до данас сачувано, имала и 12 мањих кубета и наликујући небеској лађи својом величином и љепотом, посебно унутрашњости са раскошним и умјетнички изузетно вриједним иконостасом, одсликавала је економску моћ, али и оданост православљу тадашњег српског грађанског сталежа.

Мала кубета уклонили су Аустроугари, заједно са оловним покривачем, наводно, да би заштитли цркву јер је према њиховој процјени такав кров био претежак.

С обзиром да се црква налази на стрмом терену, при њеној градњи посебно се водило рачуна о одводним каналима, па је тада на задивљујуће вјешт начин изграђен комплексан дренажни систем, који је доста дуго одлично функционисао.

Старајешина храма Милош Самарџија прича да су зубом времена канали оштећени и готово да су изгубили функцију, што је захтијевало детаљну обнову.

Прошлог љета у порти су урађени ископи, дренажни канали наново су направљени, постављене су цијеви са пратећим шахтовима да би се на најбољи начин одвеле оборинске воде и црква спасила од даљег пропадања.

- Тај посао смо обавили уз помоћ добрих и благочестивих људи. Све те радове са комплетним материјалом- од ископа земље, канала, уградње шахтова, постављања дренажних цијеви,  чија цијена није мала,  то је 15 до 20 хиљада марака, све су то сносили  добри и честити људи, којима се овом приликом захваљујемо - рекао је Самарџија Радио Фочи.

Након што је ријешен проблем одвода површинских вода, да би се црква што боље утоплила и елиминисало дејство влаге, прешло се на уградњу подног гријања, које ће радити на систем топлотних пумпи.

Подигнуте су и из цркве изнесене старе камене плоче, а уз њих и око 50 кубика земље да би се  добила одговарајућа нивелација, након чега је урађена „мртва плоча“, која раније није постојала, а постављена је и топлотна изолација.

Преко тога разведене су цијеви за подно гријање, а затим и подна глазура- естрих, преко које ће бити постављена нова камена облога, чија испорука се ускоро очекује.

Фото: radiofoca.com

Такође, у цркви се обнавља и галерија која ће добити нову ограду декорисану на традиционалан начин.

- Уз Божју помоћ и уз благослов нашег митрополита Хризостома, након празника, крајем јануара наставићемо са радовима постављењем камених плоча, а гријање би требало бити у функцији за седам до десет дана - рекао је Самарџија.

Недуго након што је изграђена, осим што је испод земље заштићена каналима, црква се морала штитити и изнад земље од насртаја појединаца који се нису мирили са њеном градњом, па су 1873. године подигнути високи и дебели бедеми кружног облика, који сами по себи, такође, представљају грађевиснки подвиг и свједоче о великој вјештини тадашњих зидара.

Ове године указала се потреба да се прошири један од улаза у порту, са бочне стране прилаза цркви. Ти радови су у току и ускоро се очекује постављање нове капије.

Упоредо са радовима, богослужбени живот је освјежен и обогаћен, па се, поред осталог, осим недјељом и празницима свете литургије служе и сваке суботе.

Четвртком увече служи се акатист Светом Нектарију Егинском за здравље душе и тијела, петком увече акатист Пресветој Богорoдици Мљекопитатељици, суботом вечерње и уочи сваког празника вечерње са петохљебницом.

Слично као што је то био случај и док се радила рестаурација, богослужења су била измјештена у црквену салу, а с почетком Божићног поста враћена су под сводове храма.  

- Позивам све Фочаке да не заборавимо нашу стару цркву кроз коју су многе генерације прошле- кад би се родили у цркву су долазили, кад би умирали из ње би излазили, увијек би са црквом били. Да почнемо редовније долазити на богосложења, да је посјећујемо, да будемо активни чланови Цркве - поручио је Самарџија.

Фото: radiofoca.com

Стара фочанска црква обнавља се прилозима вјерника и уз помоћ Митрополије дабрoбосанске и институција Републике Српске.

Прилози се могу уплатити на рачун Српске православне црквене општине Фоча, Црква Светог Николе, број 5550100001351126 у Новој банци.

Након обнове Светониколајевског храма, у плану је успостављање музеја у згради Црквене општине у непосредној близини цркве, односно у некадашњој Српској православној школи, једној од најстаријих у БиХ.

Та школа, која је заједно са Црквом Светог Николе била средиште духовности и друштвеног живота фочанских Срба у вријеме ропства под Турцима и Аустроугарима, радила је од двадесетих година 19. вијека до 1918. године и увођења мјешовитих школа.

Новинар: Игор Јанковић