Мило Ђукановић већ деценијама влада Црном Гором као својим приватним посjедом. Али, сада, на православни Божић, хиљаде његових сународника протестује против њега. Предсjедник губи тло под ногама, сматра Миодраг Шорић.
Онај ко мисли да је на самом врху, нема увек добар преглед ситуације: они мирисни штапићи које му пале његове присталице замагљују поглед на стварност.
Како је црногорском председнику Ђукановићу могла да се догоди таква грешка? Да оспорава власништво Српске православне цркве у својој земљи! И то неколико дана пред Божић. Сада свакодневно десетине хиљада људи излази на улице и оптужује Ђукановића и оне који га подржавају.
Не протестују само православни хришћани у Црној Гори и ван ње. С њима се солидаришу католици и муслимани, према начелу: „Оно што се данас догађа православним хришћанима, може сутра да се догоди нама“.
Да ли је Ђукановић након 30 година на власти изгубио везу са стварношћу? Изгледа да јесте. Бивши млади комуниста и следбеник српског председника Слободана Милошевића преживео је све ратове и политичке потресе на Балкану. Идеолошки флексибилан до произвољности, он се увек правовремено сврставао на страну победника. Политички умјетник преживљавања.
Запад му је готово све дозвољавао: корупцију, контролу медија, прогон опозиционих новинара, прање новца, кријумчарење цигарета. Западу је пре свега било важно да је он против Београда и чланство Црне Горе у НАТО. Запад се тешио обећањима владе у Подгорици да ће ускоро све бити боље.
Али, ништа није постало боље док су Ђукановић и његов клан одлучивали о судбини те земље – у политици, економији, медијима или туризму. Ђукановић контролише Црну Гору по својој вољи. И зато што је опозиција међусобно посвађана. Једини глас који се усуди да критикује непотизам и корупцију јесте глас Цркве.
Нарочито глас митрополита Амфилохија који бескомпромисно говори о неправилностима и не боји се. Па ни након што су Ђукановићеви сљедбеници испребијали његовог помоћника, епископа Методија, тако да је завршио у болници. Али, црквено вођство и демонстранти не дају се провоцирати. Они остају мирољубиви.
У међувремену време ради против Ђукановића. Јер, све док он не повуче Закон, немири ће се наставити. Ако буде неопходно недjељама и месецима. Влада истина наводи да некретнине Цркве не преузима за себе већ да жели да их преда Црногорској православној цркви.
Али, сви у Црној Гори знају: то је организација коју је створио и коју контролише Ђукановић, и коју не признаје ниједна друга Црква или вjера. Препустити тој псеудо-цркви земљиште, па и оно дуж обале, цркве и друге зграде – то може само неозбиљан човек који мисли зло.
У односу на масовне протесте, Ђукановић реагује беспомоћно. Зацртано чланство у Европској унији за сада је пропало. Јачају и захтеви упућени НАТО да се коначно у Црној Гори побрине за мир. Било како било, Запад тешко себи може да приушти да, као до сада, буде сагласан са државним интересима „кума из Подгорице“. Предсjедник Црне Горе можда има замагљен поглед на политичку стварност. Запад не сме да га има.
