Дола – мјесто страдања, туге, мјесто плача и голготе.
Дола – мјесто гдје је 7. јуна 1943. године фолксдојчерска јединица "Принц Еуген", уз подршку "Ханџар" дивизије, убила 522 становника Пиве, а међу њима и 109 дјеце.
Дола – мјесто гдје је породица Верун престала да постоји, а дијете Митре и Малише Ђикановић није дочекало ни име да добије – стријељано је у тренутку доласка на свијет.
Дола – мјесто опомене и мјесто ћутања.
Споменици причају о страдању, убијеној нејачи, о плачу који се и данас чује, о пивској крвавој бајци и пивском Витлејему.
„Пивска крвава бајка“, „пивске Шумарице“, „пивски Витлејем и зид плача“, само су неки од назива за Дола. Да се то мјесто успјело изборити за заслужену страницу у историјским уџбеницима било би довољно рећи само Дола. И ништа више, и ништа мање. Овако, и даље многи у Црној Гори не знају за мјесто гдје је 7. јула 1943. фолксдојчерска јединица „Принц Еуген“ за сат убила 522 људи, међу којима и 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. И даље је, изгледа, на новинарима да о страдању пивског народа када је за вријеме Пете офанзиве убијено њих око 1.260, када је у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943. било по једно стратиште, упознају јавност.
Невине жртве у Долима биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца.
Редослијед убијања био је обрнут.
Губилиште је преживио само један страдалник – тридесетшестогодишњи Милош Гломазић који је успио да побјегне са стрелишта и тако буде свједок најтежег злочина у Пиви који се догодио за вријеме Другог свјетског рата. Милош је преминуо 1986. године.
У долинама гдје су убијене невине жртве 1977. године направљен је меморијални комплекс, рад вајара Луке Томановића, а прије десет година изграђена је и црква, типа ловћенске капеле.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) је 2017. године канонизовао све жртве злочина у Пиви, а дан њиховог спомена је 7. јун.
Побратими које је зближило страдање
Пивљане и побратиме из Велике и Горње Ржанице, зближила је иста невоља и исто страдање.
Тамо је иста СС јединица, потпомогнута брдском "Скендербег" дивизијом, 28. јула 1944. године на најсвирепији начин убила око 800 људи, жена и дјеце.
