Дола - пивски Витлејем и Зид плача

06.06.2025. 09:17
6
ИЗВОР: vijesti.me

Дола – мјесто страдања, туге, мјесто плача и голготе.

Дола – мјесто гдје је 7. јуна 1943. године фолксдојчерска јединица "Принц Еуген", уз подршку "Ханџар" дивизије, убила 522 становника Пиве, а међу њима и 109 дјеце.

Дола – мјесто гдје је породица Верун престала да постоји, а дијете Митре и Малише Ђикановић није дочекало ни име да добије – стријељано је у тренутку доласка на свијет.

Дола – мјесто опомене и мјесто ћутања.

Споменици причају о страдању, убијеној нејачи, о плачу који се и данас чује, о пивској крвавој бајци и пивском Витлејему.

„Пивска крвава бајка“, „пивске Шумарице“, „пивски Витлејем и зид плача“, само су неки од назива за Дола. Да се то мјесто успјело изборити за заслужену страницу у историјским уџбеницима било би довољно рећи само Дола. И ништа више, и ништа мање. Овако, и даље многи у Црној Гори не знају за мјесто гдје је 7. јула 1943. фолксдојчерска јединица „Принц Еуген“ за сат убила 522 људи, међу којима и 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. И даље је, изгледа, на новинарима да о страдању пивског народа када је за вријеме Пете офанзиве убијено њих око 1.260, када је у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943. било по једно стратиште, упознају јавност.

Невине жртве у Долима биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца.

Редослијед убијања био је обрнут.

Губилиште је преживио само један страдалник – тридесетшестогодишњи Милош Гломазић који је успио да побјегне са стрелишта и тако буде свједок најтежег злочина у Пиви који се догодио за вријеме Другог свјетског рата. Милош је преминуо 1986. године.

У долинама гдје су убијене невине жртве 1977. године направљен је меморијални комплекс, рад вајара Луке Томановића, а прије десет година изграђена је и црква, типа ловћенске капеле.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) је 2017. године канонизовао све жртве злочина у Пиви, а дан њиховог спомена је 7. јун.

Побратими које је зближило страдање

Пивљане и побратиме из Велике и Горње Ржанице, зближила је иста невоља и исто страдање.

Тамо је иста СС јединица, потпомогнута брдском "Скендербег" дивизијом, 28. јула 1944. године на најсвирепији начин убила око 800 људи, жена и дјеце.

Коментари 6
  • Generic placeholder image
    Ime: 08.06.2025. 09:03
    Kmee neko je pocionio zlocin i nas odgovor na to je… ksenofobija i poziv na nove zlocine kmee 😂😂😂 kakva ste vi genocidna lojava marva, mi smo ti koji se vas paziti trebamo stoko. A ti osmanljube K NOZI KERU MALI! 🤣🤣🤣
  • Generic placeholder image
    Nemanja 06.06.2025. 23:34
    Ne treba gajiti nikakve zablude, treba znati sa kim zivimo. Sto vise djece imati i vaspitavati ih da znaju sa kim zive, kakva nam je istorija i da znaju da se brane. Jedino tako cemo opstati kao narod na ovim prostorima. Da se nismo branili 92ge, isto bi nam se ponovilo kao 42'ge.
  • Generic placeholder image
    Skijaš 06.06.2025. 10:49
    Samo treba učiti djecu da znaju sa kakvom gamadi živimo. Ne smijemo više nikada dozvoliti da nas vode na klanje kao brave.
  • Generic placeholder image
    Srboljub 06.06.2024. 18:13
    Turad su u svakoj prilici pokazivali pravo lice, lice koljača srpske djece. Zato Srbi znajte da je svako ture potencijalni koljač srpske djece, te se tako odnosite i prema sebi, i prema njima, i prema budućnosti.
  • Generic placeholder image
    grkzorba 06.06.2024. 14:14
    da smo pivljani to ucinili handzarlijama to bi bilo proglaseno genocidom u 16.ovako-kolateralna steta bez icije krivice,ko da su se mucenici poubijali sami.tako uglavnom i u proteklom ratu.a moguce i u nekom narednom...
  • Generic placeholder image
    Građanin 06.06.2024. 11:55
    Српске сузе нико не брише, чини ми се ни ми Срби онолико колико треба!
Повезане вијести
На данашњи дан Црна Гора објавила рат Турској На данашњи дан Црна Гора објавила рат Турској
,,Глас Црногорца“ 1873: Слава борцима за слободу Црне Горе, спомен је њихов вјечит у српству ,,Глас Црногорца“ 1873: Слава борцима за слободу Црне Горе, спомен је њихов вјечит у српству
,,Глас Црногорца“ 1880. о књигама које су куповали стари Цетињани ,,Глас Црногорца“ 1880. о књигама које су куповали стари Цетињани
Најчитаније
  • Сјећање на Драгана Драговића
    12h 51m
    0
  • Могу ли женска дјеца наслиједити крсну славу?
    7h 56m
    19
  • Милош и Марија Димић: Јављање Богородице у Ђунису
    12h 35m
    0
  • „Почех да чезнем за Београдом“
    7h 51m
    0
  • Велика акција СИПА-е: Ухапшена четири службеника УИО
    12h 23m
    0