Бунт је стао због короне. Накратко. Онда је народ дошао на литургију и литију на празник Светог Василија Острошког, у Никшићу. Реакција режима Мила Ђукановића била је брутална – епископу будимљанско-никшићком Јоаникију и седморици свештеника одређено је задржавање до 72 сата. Народ у Црној Гори поново је на ногама.
Закон о слободи вјероисповијести који је усвојен у Црној Гори прије пар мјесеци изазвао је снажну реакцију вјерника и поруку “не дамо светиње”. Црногорске власти су немилосрдне. Свједочили смо привођењу митрополита Амфилохија и других свештених лица, сада епископа Јоаникија, не назире се крај овом неправедном и насилном покушај отимања имовине СПЦ.
А шта је то што народ брани, за шта је устао и уздрмао јако Ђукановићев режим који сад све чешће посеже са силом? Борба против спорног закона заправо је битка за очување неколико стотина светиња СПЦ-а у овој земљи. Међу њима се издвајају осам најважнијих: Острог, Морача, Савина, Ђурђеви ступови, Михољска превлака, манастир Светог Петра Цетињског, Црква Светих апостола Павла и Петра и манастири на Скадарском језеру.
Већина цркава и манастира у Црној Гори изграђена је још у средњем вијеку, а историчар Дејан Ристић недавно је за "Блиц" објаснио да “као једина аутокефална помјесна црквена организација источно-хришћанског обреда настала заслугом Светог Саве током 1219. године, Српска православна црква дјелује на простору данашње Црне Горе у непрекинутом духовном, историјском, идентитетском, културолошком, уметничком и просветном континуитету”.
– Треба указати и на чињеницу да је управо архиепископ Свети Сава, одмах по стицању аутокефалности Српске православне цркве, 1219. основао осам нових епископија међу којима је посебан значај одувијек имала Зетска, која је током времена прерасла у данашњу српску православну Митрополију црногорско-приморску – истиче Ристић.
Сједиште Зетске епископије Свети Сава успоставио је те исте 1219. или најкасније 1220. године у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци у Боки Которској. Током претходних вијекова на подручју данашње Црне Горе подигнут је изузетно велики број богомоља (српских православних цркава и манастира) који представљају прворазредан корпус српског националног културног наслијеђа. Најстарије богомоље источнохришћанског обреда на овом подручју подизане су од стране српских великаша и припадника клера и у преднемањићком периоду. Једна од свакако најпознатијих јесте и Црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу коју је крајем XII вијека, као своју задужбину, подигао хумски кнез Мирослав, старији брат великог жупана Стефана Немање.
– За ову светињу је нераскидиво везан и један од најзначајнијих споменика српске писмености, а то је знаменити Мирослављев јеванђелистар, који се данас чува у Народном музеју у Београду. Вишевијековно присуство Српске православне цркве, као аутокефалне црквене организације, на подручју данашње Црне Горе материјализовано је кроз постојање више стотина богомоља грађених у раздобљу од 1219. до данас – објашњава Ристић.
Манастир Савина
Манастир Савина налази сe поред Херцег Новог. Саграђен је око 1030. у бујној медитеранској вегетацији на једном од најљепших дијелова сјеверне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења Пресвете Богородице, Велики храм Успења Пресвете Богородице и Храм Светог Саве, по коме је и манастир добио име.
Михољска превлака
Михољска превлака, Острво Св. Арханђел Михаило, или у скорије вријеме Острво цвијећа, прво је од три острва у јединственом низу острва у Тиватском заливу Боке Которске, познатијих као Кртољски архипелаг. На овај дио залива простирао се метох манастира Светог архангела Михаила, који је 1219. или 1220. основао Свети Сава као сједиште новоуспостављене Епископије зетске, данашње српске православне Митрополије црногорско-приморске. Средином 15. вијека манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у Историјама Црне Горе Василија Петровића, Петра II Петровића Његоша, свједочи да су монаси, њих 70, у политичкој завјери потровани и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила манастир као колијевку православља у Приморју, што је потврђено бројним археолошким истраживањима.
Острог
Манастир Острог манастир је Српске православне цркве смјештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда. Посвећен је Светом Василију Острошком. Основао га је српски православни херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку, који је ту и сахрањен, а касније је и канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тијело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Манастир Острог спада међу најпосјећеније у југоисточној Европи. У њега долазе вјерници свих религија из свих крајева свијета.
Манастири на Скадарском језеру
Скадарско језеро обилује српским православним средњовијековним манастирима и црквама које су градили припадници српских зетских династија Балшић и Црнојевић. Најстарији међу њима је манастир Старчево на острву Старчева Горица, посвећен Успењу Богородице, подигнут у 14. вијеку. У истом вијеку настао је и манастир Бешка на истоименом највећем острву овог предјела. Познат је и манастир Морачник на истоименом острву.
Црква Светих апостола Петра и Павла
Средњовијековна катедрална, Саборна црква у Бијелом Пољу коју је крајем 12. вијека подигао хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. За вријеме нереда у Хуму, 1252. године, из Богородичиног манастира у Стону је у Цркву Светог апостола Петра на Лиму пресељено сједиште Хумске епархије. Кнез Мирослав је, у својству ктитора, наложио да се за његову богомољу изради богослужбени спис који је познат под називом Мирослављев јеванђелистар.
Ђурђеви ступови
Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој жупи Будимљи је манастир српске православне Епархије будимљанско-никшићке. Манастир је задужбина Стефана Првослава, сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата великог жупана Стефана Немање. Гроб ктитора се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена око 1213. Свети Сава је 1219. успоставио Будимљанску епископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.
Цетињски манастир
Српски православни цетињски манастир посвећен је рођењу Пресвете Богородице. Господар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао га је 1484. Од тога раздобља је сједиште српске православне Митрополије цетињске (црногорско-приморске). У више наврата је био рушен од стране Турака, а коначно га је обновио српски православни епископ цетињски Данило из династије Петровић. У нови манастир је уграђено камење из старог, као и плоча са државним грбом Црнојевића, те посветом Ивана Црнојевића.
Морача
Један од најмонументалнијих српских средњовијековних манастира на тлу данашње Црне Горе. Подигао га је 1252. Стефан, унук великог жупана Стефана Немање. Манастир се налази на десној обали Мораче, у проширеном дијелу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа, у Општини Колашин. Испод манастира Морача је водопад Светигора, који ствара оближњи поток који се слива у ријеку Морачу.
