Становници широм Српске увелико се припремају за “црни петак”, дан када планирају да по ниским цијенама обнове гардеробер или пазаре нешто од кућних апарата, а заштитници права потрошача упозоравају шопингхоличаре да добро отворе очи и не падају на бомбастичне попусте којима их засипају трговци.

Излози бутика и радњи у Српској су већ облијепљени натписима којима најављују снижења од 20 до 70 одсто за 24. новембар, а рекламама бомбардују и кориснике друштвених мрежа, обећавајући вртоглаве попусте, који ће у појединим објектима трајати више дана.

Секретар Удружења трговине и туризма при Привредној комори РС Драгана Шобот рекла је за “Глас Српске” да су снижења које трговци из цијелог свијета припремају посљедњег петка у новембру веома примамљива купцима, који са нестрпљењем чекају баш тај дан да би пазарили жељени производ.

- Велику посјећеност тога дана у Српској посебно биљеже тржни центри, гдје због снижења потрошачи масовно одлазе и наредних дана. С обзиром на то да свака продавница ради своју кампању, апеловала бих на трговце да се прво не иде са повећањем цијена па онда са снижењем, него да то буде прави попуст, јер је у интересу свих - рекла је Шоботова.

Предсједница добојског Удружења грађана, које се бори за заштиту права потрошача, “ТоПеер” Снежана Шешлија рекла је да се трговци служе веома моћним маркетиншким и психолошким триковима те да грађани не треба да насједају на ту игру.

- Потрошачи треба да крену од новчаника и да раздвоје оно што је жеља од онога што је потреба. Посљедњи петак у новембру, кад и наши трговци, по узору на оне са Запада, организују “Black Friday” личи ми на ону нашу народну изреку “Видјела жаба да се коњи кују па и она дигла ногу”. Међутим, ти попусти нису ни близу стварним снижењима, које дају трговци у свијету - рекла је Шешлија и позвала потрошаче да буду изузетно обазриви приликом куповине тај дан.

Према њеним ријечима, доста оштећене робе, која би требало да буде повучена са тржишта, трговци ће на “црни петак”, као и претходних година, продавати упола цијене.

- Очи добро треба отворити и када је у питању храна, јер је могуће да се на рафовима нађу, као додатно снижени, производи дан-два пред истек рока трајања, као и они који већ нису за употребу. Не тврдим да су сва снижења тај дан превара, али сам сигурна да многи користе прилику да се ријеше залиха, које могу, али и не морају бити квалитетне - истекла је Шешлија.

Додала је да би овај “празник за шопингхоличаре” требало уврстити у одређени правилник да би инспекција имала пуно право да контролише цијене на “црни петак”, који се не би водио као сваки други дан у седмици.

- Кад већ прихватамо тај дан, онда би и институције требало да одреагују и на неки начин заштите потрошаче од преваре - рекла је Шешлија.

У Инспекторату РС истичу да инспектори свакодневно контролишу да ли трговци уредно истичу цијене производа те одговарају ли формираним и евидентираним у пословним књигама.

- Производ на распродаји или снижењу треба бити јасно и видљиво означен цијеном прије и током распродаје или снижења. Ако је проценат снижења цијена објављен у распону, примјера ради од пет до 15 одсто, највећи проценат снижења треба да се односи најмање на једну петину вриједности свих производа на распродаји - нагласили су Инспекторату.

Додали су да и производ на акцијској продаји мора бити јасно, видљиво и читко означен ријечима “акција” или “акцијска продаја”, а поред цијене производа на акцијској продаји мора бити истакнута и цијена остварена у редовној продаји.

- Када је ријеч о снижењима, сваку промјену цијене инспектор може преконтролисати прегледом пословних књига трговца, гдје се врло једноставно може уочити да ли је трговац снижење огласио у складу са законом - нагласили су у Инспекторату.

Казне

Законом о заштити потрошача дефинисано је да је трговац распродају или снижење цијена производа дужан објавити на начин уобичајен у мјесту продаје. Уколико се снижења, распродаје или акцијске продаје не спроводе у складу са законом, казна за трговце, као правно лице износи од 2.000 до 10.000 КМ. Казна за трговца који је организован као предузетник у овом случају је од 800 до 5.000 марака.

Аутор: Данијела Бајић