Муслимански војници из Сребренице спалили су током 1992. и 1993. више од 150 српских села и заселака и поубијали више од 3200 Срба у сребреничкој регији. Међу жртвама је био велики број жена, дјеце, старица, непокретних и болесних људи. Сви они су убијени само због тога што су били српске националности и зато јер су исповиједали православну вјеру.

У спомен-соби у центру Братунца је постављено више од 800 фотографија страдалих цивила - жена, стараца, трудница, дjеце као и храбрих бораца којe су свирепо побиле комшије муслимани. Међу овим фотографијама тешко је не примјетити лик дјевојчице Биљане Николић. Ова дјевојчица имала је непуних седам година када је погинула са својим оцем Душком (31) у селу Хранча.

Рођена је у селу Кајићи гдје је живјела са породицом. Обоје су погинули/убијени 6. јуна 1993. када су пошли да уберу јагоде...воће које је Биљана много вољела. За злочин су одговорни муслимански екстремисти из села Глогова, наводи се у књизи "Мртви вјечна опомена живима", аутора Мирослава Јанковића. 

Тог врелог јунског дана, у једном трену угашена су два живота. Мала Биљана није стигла ни да упозна свијет око себе. Није стигла ни да се радује животу и свим тајнама које дјетињство и младост носе. Није јој дозвољено да се игра и забавља са својим другарима.... хиљаде снова остало је недосањано....иако није ни знала шта значи рат, Биљанин млади живот је свирепо и мучки угашен.

Ова дјевојчица данас би била одрасла дјевојка од 38 година. Сигурно би и Биљана, баш попут њених вршњакиња завршила школе, образовала се и уживала у родном Братунцу. Умјесто матурске слике у излогу, Биљана и остала убијена српска дјеца Братунца и Сребренице добила су смртовнице.. И њен полунасмијани и помало збуњени лик у градској спомен-соби као да се пита: "Зашто је све то морало бити тако? ". 

Коме су биле криве њене младе године? Коме су били криви петогодишњи Александар Димитријевић, четворогодишњи Владимир Гајић или Александар Ђорић који није стигао да прослави ни свој други рођендан? И беба Душка Новичића која никада није угледала свјетлост дана јер су Орићеви крвници пуцали у његову мајку? Шта је скривила тек рођена двомјесечна беба Мирјана Петровић да је смртно ране муслимански војници и то на велики празник Видовдан? Коме је и зашто било криво 72. убијене, и више од четири стотине рањене српске дјеце у средњем Подрињу?

Током муслиманске агресије 1992. само у Хранчи је убијено 20 мјештана српске националности, а највећи масакр се догодио 25. јула 1992. када су муслимански злочинци упали у ово село и преклали већи број цивила. Истовремено је нападнуто и село Горњи Магашићи гдје је убијено 15 жена и стараца, а међу жртвама су биле и дјевојка у седмом мјесецу трудноће као и дјевојчица од 12 година. Биљана је изгубила живот годину дана касније.

Биљанин лик и њена трагична судбина морају, баш као и судбина више од двије хиљаде убијене српске дјеце током рата у БиХ, служити као вјечна опомена са циљем да се ратне страхоте више никада и никоме не понове. Зато морамо његовати културу сјећања и говорити о страхотама које је наш народ преживио.