Да је смоква заиста чудновато дрво, у Требињу знају сви, не само зато што уживају у њеним слатким плодовима, већ је општепознато да је она готово неуништива, а потврда тога је и стара смоква која одавно расте из зидина Музеја Херцеговине у овом граду.

Зидине Старог града у Требињу су, како кажу музејски радници, одавно обрасле смоквама, које расту око, али и из самих старих зидина, и нико им не зна ни старост, ни коријене, осим да су одвајкада ту.

Тако је и са овом старом смоквом која, у ствари, расте из старог зида степеница које воде у саму музејску зграду, а коријен ове чудновате биљке тешко да би се могао открити и утврдити њена старост, али оно што се може утврдити је да она и дан-данас рађа и сваке је године препуна богатих плодова.

О смокви брине фризерка Новка Пешић, која преко пута зидина Музеја има свој салон.

- Дуги низ година изнајмљујем овај простор, па су ми причали и најстарији мјештани Старог града да је смоква одвајкада била ту, и то не само ово стабло, или изданак много већег коријена који је богзна гдје. Ја је, у сваком случају, његујем и залијевам, иако не знам да ли то радим на прави начин јер, напросто, ја сипам воду на оно мјесто на коме се међу древним камењем помолило стабло, а да ли вода допре до његовог коријена - питај бога - каже фризерка.

Она залијева и брине се и о осталом растињу и украсном цвијећу, од којих је неко никло само, а неко је и она посадила у овом необичном зеленишу.

И Новкин импровизовани цвијетњак створен је на чудан начин, у времену када су, годинама уназад, вршена ископавања у Музеју Херцеговине, па су камен који је тада дигнут са ископина радници сложили испод зида на улазним степеницама, а земља која се ту накупила била је довољна да буде погодно тло за цвијеће.

- Нашим аутохтоним медитеранским биљкама не треба пуно ни земље, ни влаге, јер су се одавно прилагодиле поднебљу, тако да сам ја, међу мноштвом неког лијепог цвијећа које је никло само, нашла мало простора и за ружу, за коју сам, додуше, одстранила и нешто корова са земљишта, па је данас залијевам и она лијепо процвјета - додаје Новка.

Неријетко се она и посвађа са комуналцима који, чистећи зидине, желе порезати и смокву, али, будући да јој нико не зна коријен, њено поткресивање зеленила значи само још веће бујање, што такође спада у њену чудноватост.

Новка, али и сви пролазници кроз овај дио Старог града, редовно се сладе плодовима ове смокве, која је из рода "црница" и, осим што су свјеже јако укусне, још су љепше када се осуше.

За сада стара смоква никоме не смета, не заклања пролаз уличицом на коју излази својом крошњом, не смета ни објекту Музеја, већ даје само корист и окрепљење у топлим љетним данима.

Пише: Весна Дука