Православни вјерници данас обиљежавају празник Цвијети, који најављује улазак у Страсну седмицу васкршњег поста, а народни обичаји везани за овај дан свједоче о повезаности вјере, природе и живота.

Етнолог Бранко Пјевић рекао је Срни да изрека "лијеп ко цвијет, здрав ко дрен" најбоље осликава суштину овог периода, те да се током Цвјетне недјеље, посебно на Лазареву суботу, беру гранчице дрена и прољећно цвијеће попут здравца мирисљавца, љубице и споменка, које се ставља у воду за умивање, јер се вјерује да доноси здравље и љепоту.

Он додаје да се у овој недјељи, због празника који претходи Васкрсу, није пјевало нити веселило, али су се млади окупљали на изворима и у природи, гдје су брали цвијеће, а дјевојке кидајући латице маштале о љубави.

Посебан значај имало је плетење цвјетних вијенаца кроз које су дјевојке гледале, вјерујући да ће угледати свог суђеног, што је пратила и народна пјесма "Вила Дјева, дјевојка од ковиља, од ковиља и младога босиља…".

Пјевић наглашава да је дрен изабран као симбол снаге, јер први процвјета, а посљедњи сазријева, па је народ у њему препознао издржљивост и здравље, док су врбове и дренове гранчице кориштене у обичајима симболичног "млаћења", односно благог додиривања дјеце и одраслих са жељом да буду здравији, јачи и да напредују "као врба из воде".

Наводи и да су се те гранчице уносиле у домове, стављале уз иконе, у воду или чувале током године као благослов и заштита.