Након терористичког напада у Босанској Крупи, гдје је тинејџер ножем убио полицајца Озрена Марана, а избо његовог колегу Авду Хасановића, дио стручне јавности сматра да је неопходно урадити анализу о томе треба ли снизити добну границу када малољетници могу кривично одговарати, али је, сви се слажу - још битније радити на превенцији, које готово и нема.

Закон је јасан - дијете млађе од 14 година не може кривично одговарати, млађим малољетницима (14 до 16 година) не може се изрећи малољетнички затвор, већ је најтежа казна упућивање у васпитно-поправни дом, док са навршених 16 година малољетници могу бити послати и у малољетнички затвор.

Нермин Пећанац, некадашњи министар унутрашњих послова Кантона Сарајево, потврдио нам је да малољетници могу кривично одговарати тек са навршених 14 година те додао да је чињеница да они данас брже сазријевају него раније.

- Треба размишљати о помјерању те границе, али прво треба направити анализу о томе колико су кривичних дјела направили малољетници млађи од 14 година. Ми не правимо никакве анализе, већ се све ради 'од ока'. Ми смо заборавили шта значи ријеч превенција, нема рада с малољетницима. Све радимо када се случај деси, састављају се радна тијела и то траје док је пажња јавности на том догађају - рекао је Пећанац за "Независне новине".

Он наглашава да према малољетницима треба бити опрезан, али се ништа неће урадити без анализе. Истакао је да оно што се десило у Босанској Крупи, као и серија лажних дојава о бомбама, које се биљеже у Сарајеву, представља аларм да се дјеловати мора.

- Крајње је вријеме за многе мјере. Ви, кад имате и мирнији период, министарства морају радити. Рецимо, у Србији се ради. Код нас ништа, већ само када се нешто деси - нагласио је Пећанац.

И Гордана Рајић, омбудсман за дјецу Републике Српске, примјећује да се, када се деси кривично дјело или неки други проблем у који је директно укључен малољетник, у јавност излази с причом да је потребно да се пооштре санкције и помјери праг који се односи на кривичну одговорност.

- Међутим, мислим да се ту занемарује превенција, рад са дјецом, спречавање таквих понашања. Тако да, казна као казна примјењује се када је нешто већ учињено, али је поента да се нешто не деси. Ако гледамо друге земље, ако гледамо УН конвенцију о правима дјетета, иде се на то да се та добна граница заправо повећа, да буде негдје 16 година за кривичну одговорност. Дакле, наш став је да није рјешење да се спусти та добна граница за кривичну одговорност. Свакако да треба више радити са дјецом, односно на превенцији - рекла је Рајићева за "Независне новине".

И познати адвокат Ифет Ферагет у изјави за "Независне новине" истиче да помјерање прага за кривичну одговорност није рјешење.

- Ако ћемо бити искрени, морамо рећи праву истину. Ова граница од 14 година је успостављена не зато што су правници ту љествицу дизали и спуштали, него је то некакав биолошки психофизички развој личности који даје могућност дјетету да схвати значај тих радњи које подузима, евентуалних посљедица. Што се тиче спуштање границе, ја за то нисам, јер не знам како би се спровео тај поступак с обзиром на то да имамо веома много случајева и да малољетници узраста од 14 до 16 година буквално спадају у категорију дјеце. Нисмо сви подједнако зрели - навео је Ферагет.

Имате, додао је, дијете од 15 година које је стекло довољно животног искуства, али и људе од 20 година који се "понашају као дјеца".

- Па се ја питам каква је сврха кажњавања неког ко има 10 или 12 година - истакао је Ферагет.

Подсјетимо, у посљедњих неколико седмица бх. јавност шокирали су случајеви у којим су актери управо малољетници. Поред случаја тероризма у Босанској Крупи и лажних дојава о бомбама у Сарајеву, недавно је забиљежена и пуцњава испред Машинске техничке школе у Сарајеву, гдје је малољетник упуцао другог ученика.

Федерална министарка образовања и науке Јасна Дураковић у изјави за федералне медије, говорећи о серији лажних дојава о бомбама, наглашава да тренутна ситуација захтијева свеобухватан приступ, који подразумијева мултисекторску сарадњу и ангажман цијеле заједнице.

- Одговор на овакве сигурносне пријетње није само ствар школског система. Породица, образовне институције и шира заједница морају заједнички дјеловати како би се осигурала сигурност и психичка добробит ученика - рекла је Дураковићева.