О повластицама попут краћег радног времена, које ће добити запослени на измaку радног вијека у Словенији, радници у Републици Српској могу само да сањаjу јер је домаћа економија и даље доминантно ослоњена на рад, а не на знање и модерне технологије.

Наиме, од 1. јануара 2026. године у Словенији ће дјелимично ступити на снагу нови закон који омогућава запосленима који се приближавају пензији да смање своје радно вријеме, уз низ других промјена на тржишту рада.

Према новим прописима, радници старији од 58 година или они са најмање 35 година радног стажа моћи ће бирати између слободног петка или скраћеног радног времена од шест сати дневно.

Овај модел, познат као 80-90-100, значи да ће запослени радити 80 одсто пуног радног времена, али примати 90 одсто плате и остваривати пуне доприносе, слично успјешним системима у Исланду, Ирској и Њемачкој.

Пилот-пројекти у словеначким технолошким компанијама показали су позитивне ефекте у виду веће продуктивности и смањеног броја боловања.

Словеначно ресорно министарство најавило је да ће, уколико се измјене покажу успјешнима, наставити либерализацију радних прописа. Тако су до краја 2028. године могућа додатна побољшања, попут радне седмице од 38 сати, обавезног божићног бонуса за све запослене и додатака за рад суботом.

Такође, незапослени ће од 2026. добити веће накнаде - максимални износ у прва три мјесеца након губитка посла биће 130 одсто просјечне бруто минималне зараде, што тренутно прелази 1.660 евра. Након тога накнаде ће постепено опадати.

Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић за "Глас" наводи да су Српска и њена економија поприлично далеко од оваквих модела.

- Наша економија је радно интензивна, још увијек значајно улажемо више рада, а мање знања. Ако желимо да стигнемо такве моделе, морамо доћи у позицију да учимо што више, да технолошки зановимо машине и оспособимо људе да раде на њима и са тим подигнемо ниво продуктивности. У том случају можемо рачунати на веће зараде - појаснио је Аћић.

Додао је да Српска већ има проблем старења радне снаге који ће у наредном периоду бити још израженији, што ће повећати број боловања, те наглашава да се суштински мора размишљати о неким стимулативним мјерама које ће омогућити људима да се што боље осјећају на радним мјестима.

- Сваком послодавцу је у интересу да има здравог и задовољног радника, а оно што је код нас проблем је што са порастом најниже плате расте и број злоупотреба боловања. Наше законодавство треба да буде много ригорозније за оне који злоупотребљавају боловање и када ријешимо то питање, као и питање неформалне економије, односно исплате дијела плата у ковертама, онда се можемо усмјеравати ка правцима којим иду економски развијене земље - рекао је Аћић.

Бањалучки економиста Зоран Павловић сматра да је добра искуства других потребно ископирати и искористити.

- Највећи проблем код нас је незаинтересованост надлежних за промјене, да нађу модалитете или преузму рјешења других земаља која дају добре резултате. Ми смо већ неко вријеме у позицији да немамо радне снаге на тржишту, увозимо раднике, а не користимо и не ангажујемо људе које имамо на бироима. Земља није у стању да их ангажује, да нађу сврху и приход на тржишту рада - рекао је Павловић и додао да се модел Данске, која је увела четвородневну радну седмицу, такође показао као изврстан јер су радници продуктивнији и задовољнији.

ФИНАНСИЈЕ

Словенци су израчунали да ће нове мјере донијети и озбиљне финансијске изазове. Процјењује се да ће укупни трошкови за државни буџет премашити 40 милиона евра, због чега ће се доношење подзаконских аката одвијати постепено, до краја 2028. године.