Македонски славуј Тоше Проески напустио нас је прије десет година, али је и даље међу нама са својим пјесмама.

Тоше би данас, да је жив, прославио 37. рођендан. Погинуо је 2007. године у саобраћајној несрећи на аутоцести А3 Загреб – Липовац.

На првом наступу, као десетогодишњак, пјевао је Аве Марију и оставио публику без даха. Студирао је соло пјевање и био је један од најбољих студената. Каријеру поп пјевача почео је са 15 година, када је судјеловао на фестивалу Макфест. Годину дана послије почиње музичку сарадњу с Григором Копревом, што се показало добитном комбинацијом. Пјесме „Усне на уснама“ и „Сунце у твојој златној коси“ отварају му врата македонске музичке сцене. У врло успјешној 1999. години, издао је први албум „Негдје у ноћи“ и одржао свој први самостални концерт.

Упркос томе што је низао успјехе, остао је скроман. Како је почео пјевати у тинејџерском добу, обожаваоци су га засипали плишаним играчкама, којих је имао напретек, па је једну посебну собу у својој кући у Крушеву имао само за њих. Његова је родна кућа, захваљујући његовој популарности, постала туристичка атракција. Побиједио на међународном музичком фестивалу „Славјански базар“ у Бјелорусији 2000. године.

Године 2002, креће на турнеје изван граница Македоније. Велике успјехе остварује прво у Србији и Црној Гори, Босни и Херцеговини, а касније и у Хрватској и Словенији. Музички критичари су га називали пјевачем анђеоског гласа. Али, велику популарност није стекао само изузетним гласовним могућностима. Тако је 2003. године добио хуманитарну награду „Мајке Терезе“ за своје бројне хуманитарне наступе. Као УНИЦЕФ-ов амбасадор добре воље помагао је дјеци. Његова пјесма „This World“, снимљена 2004. постала је УНИЦЕФ-ова химна.

Још већу славу стекао је након наступа на Еуросонгу 2004. године  у Турској с пјесмом Life, гдје је освојио 14. мјесто. Многи се македонски пјевачи на македонском такмичењу за пјесму Еуровизије нису ни пријавили, увјерени у Тошетову побједу, дајући му тиме изнимно признање као пјевачу.

Имао је велике хитове у дуетима с Гоцом Тржан, Есмом Реџеповом, Тонијем Цетинским и Антонијом Шолом, која је за њега написала и можда његов највећи хит „Срце није камен“.

Посљедњих година је тријумфирао на бројним фестивалима у државама бивше Југославије. Тоше није никад заборавио своје македонске коријене, а македонској народној музици посветио је албум „Божилак“ (дуга), гдје је најљепше извођење пјесме „Зајди, зајди, јасно сонце“.

Тоше Проески погинуо је у саобраћајној несрећи 16. октобра 2007. године у 26. години живота око 6.20 сати код Нове Градишке на аутоцести А3 Загреб – Липовац, на путу из Скољја према Загребу. Наиме, његов пријатељ и возач, 32-годишњи Георгиј Георгијевски, изгубио је контролу над личним аутомобилом марке Фолксваген Тауарег и ударио у теретни камион. Тоше је смртно страдао на лицу мјеста, због повреда вратног пршљена. Његов менаџер Љиљана Петровић задобила је лакше, а возач теже тјелесне повреде.

Ова вијест се брзо проширила балканским медијима, а касније су је пренијеле и неке угледније ТВ станице. Македонска телевизија прекинула је емитовање програма, како би објавила вијест о његовој смрти. У тој је земљи 17. октобар проглашен даном жалости.

Тоше је испраћен 17. октобра уз присуство породице те многобројних поштоватеља, пријатеља и музичких сурадника са цијелог Балкана.