Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су на данашњи дан 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године. У њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба.

Логор у коме се умирало од мучења, тифуса и глади

Дахау је био нацистички концентрациони логор и први такав логор отворен у Њемачкој. Налазио се на простору напуштене фабрике муниције, у близини средњовјековног града Дахауа, око 16 километара сјеверозападно од Минхена, у Баварској.

Логор је основан у марту 1933. године и представљао је први „редовни“ концентрациони логор који је успоставила тадашња нацистичка власт. Хајнрих Химлер, тадашњи шеф полиције у Минхену и један од водећих људи нацистичког режима, описао га је као „први концентрациони логор за политичке затворенике“.

Кроз Дахау је прошло више од 200.000 затвореника.

Процјењује се да је у самом логору живот изгубило најмање 25.613 људи, а у његовим подлогорима још најмање 10.000. Многи су страдали од болести, глади и исцрпљености, док су забиљежени и случајеви самоубистава.

Почетком 1945. године логор је погодила епидемија тифуса, која је додатно повећала број жртава, посебно међу већ ослабљеним затвореницима.

Заједно са Аушвицом, Дахау је постао један од најпознатијих симбола нацистичког система концентрационих логора.

Логор су у априлу 1945. године ослободиле савезничке, прије свега америчке снаге.

Знаменити Срби у логору

Уз хиљаде југословенских логораша, у Дахау су били заточени и бројни угледни припадници српског народа.

Међу њима су се издвајали великодостојници Српске православне цркве – патријарх српски Гаврило и епископ, касније канонизовани светитељ, Николај Велимировић.

У логору су боравили и генерал Михајло Недељковић, који није преживио заточеништво, затим професор Универзитета у Београду Владета Поповић, адвокат Трипко Жугић, уједно и некадашњи помоћник министра унутрашњих послова у влади генерала Душана Симовића, као и дипломата и генерални конзул Радован Шуменковић.

Међу познатијим српским заточеницима били су и виолиниста Властимир Павловић Царевац, новинар и преводилац Ненад Јовановић, као и шпански борац Симо Чучковић.

Познати глумац, редитељ и књижевник Стево Жигон провео је двије године у овом логору.

Патријарх Гаврило и владика Николај Велимировић, након доласка њемачких окупационих власти, били су проглашени за народне непријатеље и заточени у Дахау, гдје су остали у интернацији и извјесно вријеме након завршетка рата.

Командант логора спасио животе патријарху и владици

Они су преживјели сплетом чудесне околности - владика Николај Велимировић провео је са командатом логора Јоханом Адлером у интернату у Берну 1908. године два мјесеца у истој соби, преноси Срна.

Тада је Адлер спремао докторат из историје, а владика Николај из теологије. Докторска тема владике Николаја била је вјера у Христово васкрсење, као основна догма апостолске цркве, а Адлерова - Свети Фрањо Асишки, оснивач монашког реда фрањеваца.

У злогласном логору, Адлер је издејствовао покретање истраге и саслушање владике Николаја и патријарха Гаврила пред есесовцима. Испитивао их је седам узастопних дана, настојећи да добије на времену и тиме им сачува животе.

На крају је закључио да не сносе кривицу, свјестан да политика Адолфа Хитлера води Њемачку у пропаст.

Амерички војници, у знак одмазде, стрељали чуваре логора

У нехуманим условима у логору су харале бројне болести, па су затвореници масовно умирали и од зараза. Током 1944. године епидемија тифуса однијела је око 15.000 живота.

Логор је имао 32 бараке, а свака је била подијељена на четири просторије у којима је боравило и до 200 логораша, при чему се њихов број стално мијењао.

Међу затвореницима, значајан дио чинили су Јевреји, али је било и много Срба, Рома и других које је нацистички режим проглашавао „непожељнима“ и „неистомишљеницима“.

Када су амерички војници ушли у Дахау, затекли су потресан призор — исцрпљене људе на ивици живота, сведенe на кожу и кости.

У логору су нацисти вршили и медицинске експерименте над затвореницима, посебно над Јеврејима, излажући их мучењу, изгладњивању и различитим облицима злостављања.

Приликом ослобађања, у близини кампа пронађени су вагони испуњени тијелима страдалих, што је додатно свједочило о размјерама злочина.

Потресени оним што су затекли, поједини амерички војници су, у налету освете, убили групу заробљених нацистичких војника, што се касније тумачило као одмазда за злочине почињене у логору.