Данас је Дан словенске писмености и културе, дан посвећен словенским просвјетитељима Ћирилу и Методију, Грцима из Солуна, оснивачима словенске књижевности и творцима првог словенског писма - глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама, на које су превели више црквених књига.

Ширење писмености код Срба тијесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтјев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповиједају на народном језику.

Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игуман Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живјело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просвјетитељско дјело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумио, проповијед хришћанства ишла је много лакше.

Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну вјеру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са њемачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римокатоличанства и византијског православља.

Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дјело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вјера, дијелом са сјевера, из Паноније, а дијелом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најприје владари и властела, повјеровали су у Христа и примили хришћанску вјеру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.

Код православних народа Дан светог Ћирила и Методија и Дан словенске писмености обиљежава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обиљежава се 5. јула.