Данас се празнује један од најрадоснијих хришћанских празника Благовијести, дан када је архангел Гаврило јавио Богородици да ће родити Исуса Христа.

Иако се сматра да се до Васкрса не ваља веселити, обичај је да се на Благовијести устаје у поноћ или веома рано. У праскозорје би се пјевала дјевојачка пјесма, а завршавало би се свеопштим весељем.

Обичај налаже да се на Благовијести обавезно почисте куча, двориште, обори, штале и да се обавезно све ђубре спали. Негдје се вјеровало да дјевојке уочи овога дана треба да накупе суве гранчице и дрва, и од њих направе велику ватру, обично на каквом брду или сеоском раскршћу.

Уз ватру се веселило и старо и младо, и мушко и женско. Владало је вјеровање да ће, ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије. У Војводини и источној Србији овај обичај задржао се до 20. вијека гдје се називао букара.

У народу Благовијести важе као дан који се светкује због змија. Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије.

Уочи Благовијести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Бјеж’те змије и гуштери, бјеж’те змије и гуштери!”

Вјеровало се и да се на овај дан жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је умити се у ријеци или потоку, а Благовијести нарочито славе жене које желе пород, оне одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовијестима и моле се Богородици.

Народ, такође, вјерује да се на Благовести завршава зима и често има обичај да каже: “Ако на Благовести киша окваси волу рог, биће добар род”.

Од тог дана почиње сјетва јарих жита и тада се износи сјеме на сунце. Воћари сматрају Благовијести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу. Предање каже да ни птице на Благовијести не праве своја гнијезда.

Најинтересантније вјеровање везано за Благовијести је свакако оно које каже да гдје се ноћу уочи Благовијести појави ватра или мањи пожар да се на тим мјестима налази закопано благо.

На сутрашњи дан па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак бизниса, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мијењају живот.