Генерална скупштина Уједињених нација је 20. новембра 1959. године усвојила Декларацију о правима дјетета, а 1989. године Конвенцију о правима дјетета.

Овај дан се обиљежава као Међународни дан дјетета, с циљем изазивања осјећаја јавности на потребу заштите дјеце од злоупотреба, насиља и различитих облика дискриминације.

Генерална скупштина Уједињених нација је 20. новембра 1959. године усвојила Декларацију о правима дјетета, а 1989. године Конвенцију о правима дјетета.

ПРЕВЕНЦИЈА ЗЛОСТАВЉАЊА

Међународни дан превенције злостављања и занемаривања дјеце обиљежен је јуче са циљем јачања свијести о штетности сваког облика насиља над дјецом, подстицања државе на активнији однос у заштити дјеце  и јачања превенције као приоритетног задатка у заштити дјеце од различитих облика насиља, злостављања и занемаривања.

Међународни дан превенције злостављања и занемаривања дјеце настао је на иницијативу Фондације свјетског самита жена  из 2000. године с циљем стварања културе превенције широм свијета подстицањем влада и друштвених организација на активније укључивање у заштити дјеце.

Ради скретања пажње на овај тешки проблем, партнери Свјетскога дана организују активности за повећање свијести и едукације о злостављању дјеце и насиља према дјеци, подстицање поштовања права дјетета, те стварање превенције злостављања дјеце главним приоритетом.

Злостављање дјеце врло је тежак проблем који узрокује бројне тешке посљедице на њихов развој. Изложеност дјетета физичком, емоционалном или сексуалном злостављању представља трауматско искуство које оставља дубоке ожиљке. Све државе које се брину о добробити својих грађана, а особито дјеце, препознале су као један од својих приоритетних задатака развијање превенције злостављања.

УН КОНВЕНЦИЈА О ПРАВИМА ДЈЕТЕТА

УН Конвенција о правима дјетета је универзални међународни документ посвећен дјеци,  израз потребе да се дјеци обезбиједи посебна заштита и брига, јер постојећи систем заштите права и слобода грађана на међународном плану није био довољна гаранција и у заштити права и интересе дјеце.

Права дјетета, како их Конвенција утврђује, само су потребе сваког дјетета које су различите у различитим периодима његовог одрастања. Зато је важно да те потребе дјетета у сваком периоду његовог одрастања и на сваком мјесту буду препознате, како би могле бити осигуране и обезбијеђене и у породици, школи, локалној заједници. Права која дјеца имају никако не значе да дјеца могу радити што хоће, да су презаштићена, да су учењем о правима занемарили обавезе.

Дјеца имају и своје обавезе и одговорност у складу са својим узрастом и својом способношћу да обавезе и одговорност преузму, а од одраслих зависи да ли дјеца знају своје обавезе и да ли ће преузети одговорност за своје поступање и своје одлуке, а права дјеце су обавеза и одговорност одраслих.

Обавеза је одраслих да дјетету обезбиједе такву заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит, имајући при томе у виду: да је свако право из Конвенције основно и једнако важно, да права није могуће рангирати по њиховом значају, да права дјеци припадају само зато што су дјеца и да се права дјеци не могу одузети зато што их нису заслужили.

ДЈЕЦУ ТРЕБА ЗАШТИТИТИ

Из Институције Омбудсман за дјецу РС већ годинама истичу да је једно од основних права сваког дјетета право на безбједно одрастање, одрастање у средини која пружа поштовање и подршку и у којој нема насиља, јер само таква средина подстиче развој личности дјетета и ствара одговорне грађане и према себи и према другима.

- У задњих неколико година примијетна је све већа видљивост дјеце и њихових потреба, што је посљедица све веће освијештености друштва о важности, али и специфичности заштите права и интереса дјеце. Примијетно је и боље разумијевање основних принципа Конвенције, али још увијек не код свих субјеката заштите и не у остваривању свих права - рекли су из ове Институције.

Додају да недовољна координација рада надлежних служби и институција у планирању и дефинисању политика и одређивању приоритета у остваривању права и интереса дјеце и њиховој заштити, доводи у питање остваривање права дјеце у одређеним областима.

- Нажалост, ни 30 година од усвајања Конвенције  нема одговарајуће координације између различитих ресора, нити унутар истих ресора, нити потребне координације између локалних заједница и надлежних институција, како би се обезбједио мултидисциплинаран приступ и осигурало да у коначном дијете добије потребну заштиту – да се избјегну ситуације сталног пребацивања одговорности са једног на други субјект заштите. Те ситуације проблем не рјешавају, само га додатно усложњавају - појашњавају.

Пракса показује, додају, да нема ефикасне заштите дјетета и његових интереса у случајевима развода брака – да су нажалост најчешће угрожена дјеце у узрасту до 10 година у остваривању њиховог права на контакте и дружења са родитељем са којим не живе и остваривање права  на издржавање.

- Иако  статистика упозорава да је сваком годином све већи број дјеце чија су права озбиљно угрожена у овим поступцима, изостао је активнији однос у препознавању озбиљности проблема и тражењу системских рјешења која могу допринијети његовом унапређењу. Из тих разлога годинама указујемо на потребу измјена и допуна Породичног закона, којим би се омогућило остваривање права дјетета у складу са основним захтјевима и принципима Конвенције, родитељи учинили одговорнијим за поступања у интересу дјетета, али и јачала одговорност надлежних служби и институција у предузимању потребних мјера у циљу заштите дјетета и његовог најбољег интереса у сваком конкретном случају - кажу из Институције Омбудсман за дјецу РС.

Истичу да су насиље и злостављање дјеце и, посебно, занемаривање дјеце које је све присутније, је озбиљан проблем, а да још увијек није препознато у свим његовима облицима.

- Постојећи нормативни оквир успоставио је обавезујуће стандарде и дефинисао процедуре поступања и не оставља простор за оцјену да ли ће се и које мјере предузети. Обавезује на поступање у свим случајевима пријаве или сазнања да је дијете изложено било којем облику насиља и од било кога, са јасним ставом надлежне службе шта је у сваком конкретном случају утврђено и које ће мјере предузети. У случајевима неадекватне и неблаговремене реакције, који су нажалост присутни, активности се морају усмјерити на јачање одговорности запослених у надлежним службама и институцијама -

Конвенција о правима дјетета нас обавезује, али нас прије свега обавезује брига за свако дијете. Дијете има право, а одрасли обавезу и одговорност да омогуће остваривање сваког права, за свако дијете и на сваком мјесту на путу његовог одрастања.