Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску вјеру и заштитница жена.
Према народном вјеровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као Свети Илија који кажњава громом, она спада у "огњевите" свеце.
У народном предању чувају се примјери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сијено и домове људи који су се огријешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови.
Света великомученица Марина посјечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вјере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У Манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посјећују и клањају им се и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обиљежавају као крсну славу.
Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа не ради у руке, нити у пољу.
