Српска православна црква данас прославља Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља у православљу, чије мошти почивају већ више од три вијека почивају у испосници у манастиру Острог у Црној Гори, великом мјесту ходочашћа вјерника свих вјера.

Свети Василије Острошки, рођен као Стојан Јовановић 28. децембра 1610. године у селу Мркоњићи у Поповом Пољу, потекао је из побожне херцеговачке породице. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице, гдје је својим подвигом и духовношћу брзо стекао углед међу народом и свештенством.

Касније је изабран за епископа захумског и скендеријског, а као архијереј боравио је у манастиру Тврдош, одакле је учвршћивао народ у православној вјери. Након што су Турци разорили Тврдош, преселио се у манастир Острог, гдје је наставио строг монашки живот и духовну мисију.

Упокојио се 1671. године.

Манастир Острог и данас је мјесто непрестаних ходочашћа. Људи различитих народа и вјера долазе Светом Василију тражећи помоћ, здравље, утјеху и духовни мир. Многи свједоче о исцјељењима и чудима која су доживјели молитвама овом великом Божијем угоднику. Манастир посебно посјећују десетине хиљада ходочасника на велике празнике као што су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и Успење Пресвете Богородице.

Кроз вијекове, Свети Василије Острошки остао је симбол непоколебљиве вјере, молитве и Божије милости, а његово име и чудеса познати су широм православне васељене.

Међу бројним предањима везаним за Светог Василија посебно се издваја догађај из 1942. године, када је током њемачког бомбардовања манастира граната погодила зид изнад Горњег манастира, разбила врата црквице Часног Крста, али није експлодирала. Иако је касније утврђено да је била потпуно исправна, вјерници овај догађај сматрају чудом Светог Василија. Разбијена граната и данас се чува у манастиру.

Велико поштовање народа према овом светитељу потврђују бројни храмови подигнути у његову част.